Zato, smilje nosi i simbolično značenje i povezuje se sa trajnošću, uspomenama i neprolaznošću.
Smilje pripada rodu Helichrysum, čije ime potiče od grčkih reči koje označavaju sunce i zlato. Njegovi cvetovi intenzivne žute boje ostaju gotovo nepromenjeni i kada se osuše, zbog čega se vekovima koriste za izradu suvih buketa i dekoracija. U narodnoj tradiciji smilje je imalo posebno mesto, pa se često sadilo u blizini kuća i koristilo za mirisanje prostorija.
Posebno je cenjeno etarsko ulje smilja, koje se dobija destilacijom cvetova. Koristi se u kozmetičkoj industriji i parfimeriji, naročito u preparatima namenjenim nezi kože. Ipak, popularnost smilja ne znači da je svaka njegova tradicionalna upotreba medicinski dokazana, pa se etarska ulja ne bi trebalo koristiti nerazblažena niti uzimati oralno bez stručnog saveta.
Zanimljivo je da se smilje često opisuje kao cvet koji ne vene. Kada se osuši, zadržava oblik i boju mnogo duže od većine drugih cvetova, zbog čega je postalo simbol svega što želimo da sačuvamo od prolaznosti. Možda upravo zato njegov miris i danas mnoge podseća na leto, kamenite obale, sunce i bezbrižne dane.
