Na prelazu iz 19. u 20. vek, Subotica je bila deo Austro-Ugarske, a novi umetnički i arhitektonski trendovi iz velikih evropskih centara počeli su da stižu i do nje. Preko Budimpešte u grad su dolazile ideje koje su menjale izgled Evrope, a Subotica ih je prihvatala spajajući moderne pravce sa lokalnom tradicijom i narodnom umetnošću.
Tako je secesija postala jedan od najprepoznatljivijih simbola grada. Arhitekte su želele da umetnost ne bude rezervisana samo za galerije i muzeje, već da postane deo svakodnevnog života. Zato su zgrade ukrašavane cvetnim motivima, mozaicima, stilizovanim ornamentima, talasastim linijama i detaljima inspirisanim prirodom i folklorom.
Danas je dovoljno prošetati centrom Subotice da biste razumeli zašto je nazivaju „Gradom secesije“. Gradska kuća, Sinagoga i Rajhlova palata samo su neke od građevina koje privlače pažnju svojim raskošnim izgledom, dok se posebno arhitektonsko nasleđe može pronaći i na obližnjem Paliću.
Zanimljivo je da se sličan umetnički jezik može pronaći širom Evrope, ali pod različitim nazivima. U Francuskoj i Belgiji poznat je kao Art Nouveau, u Nemačkoj kao Jugendstil, u Austriji kao bečka secesija, u Engleskoj kao Modern Style, a u Italiji kao Liberty stil. U Subotici je, međutim, ovaj pravac dobio varijantu snažno oslonjenu na narodnu umetnost i tradiciju.
Dok prolazite gradskim ulicama, dovoljno je podići glavu i pogledati fasade da biste shvatili da je ovde arhitektura odavno prestala da bude samo gradnja i postala prava umetnost.
Kada sunce obasja njene secesijske fasade, lako je razumeti zašto mnogima deluje kao da su na trenutak zakoračili u bajku.
