Šećer je deo svakodnevne ishrane i prirodno se nalazi u namirnicama poput voća i mleka. Problem nastaje kada se kroz slatkiše, zaslađene napitke i različite prerađene proizvode unosi previše dodatih šećera.
Iako je slatka hrana mnogima omiljena, njen prekomeran unos ne odražava se samo na telesnu težinu. Količina šećera u ishrani može imati značaj i za zdravlje zuba, kvalitet celokupne ishrane i dugoročno zdravlje organizma.
Višak šećera i telesna težina
Ako kroz hranu i piće unosimo više kalorija nego što telo potroši, višak se može pretvoriti u telesne zalihe i dovesti do povećanja težine. Zaslađena pića posebno su problematična jer mogu sadržati velike količine šećera, a često ne stvaraju isti osećaj sitosti kao čvrsta hrana.
Zbog toga se preporučuje da se posebno obrati pažnja na sokove, gazirana pića i druge napitke sa dodatim šećerom.
Kako šećer utiče na nivo glukoze?
Nakon konzumiranja ugljenih hidrata, glukoza dospeva u krv, a organizam luči insulin koji omogućava njen prelazak u ćelije. Povremeni unos slatke hrane sam po sebi nije razlog za zabrinutost kod zdrave osobe, ali ishrana sa mnogo dodatih šećera može doprineti povećanju rizika od zdravstvenih problema kada takav obrazac traje duže vreme.
Zato nije potrebno potpuno izbaciti ugljene hidrate, već voditi računa o njihovom izboru i količini dodatih šećera.
Zubi su među prvima na udaru
Šećeri imaju važnu ulogu u nastanku karijesa. Bakterije u ustima koriste šećere i stvaraju kiseline koje mogu oštetiti zubnu gleđ. Rizik je veći kada se slatka hrana i piće često konzumiraju tokom dana, jer su zubi tada češće izloženi delovanju tih kiselina.
Redovna oralna higijena, uz ograničavanje količine slatke hrane i pića, zato su važni za očuvanje zdravlja zuba.
Gde se sve krije dodatni šećer?
Nije problem samo u čokoladi, kolačima i bombonama. Dodat šećer može se naći i u proizvodima koje ne doživljavamo kao slatkiše – od zaslađenih pahuljica i aromatizovanih mlečnih proizvoda do kečapa, gotovih sosova i različitih napitaka.
Zbog toga deklaracija može biti koristan saveznik pri kupovini. Što je više proizvoda sa dodatim šećerom u svakodnevnoj ishrani, lakše je neprimetno premašiti preporučenu količinu.
Koliko šećera je zapravo previše?
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10% ukupnog dnevnog energetskog unosa, dok se dodatna korist može postići smanjenjem na manje od 5%. Za osobu koja dnevno unosi oko 2.000 kalorija, granica od 10% odgovara približno 50 grama, odnosno oko 12 kašičica šećera.
Važno je da se ova preporuka odnosi na slobodne šećere, među koje spadaju šećeri dodati hrani i piću, ali i oni koji se prirodno nalaze u medu, sirupima i voćnim sokovima.
Ne znači da treba izbaciti voće
Jedna od čestih zabluda jeste da zbog šećera treba izbegavati voće. Međutim, prirodni šećeri u celom voću dolaze zajedno sa vlaknima i drugim hranljivim sastojcima, pa voće nije isto što i proizvod sa velikom količinom dodatog šećera.
Mnogo je korisnije smanjiti slatkiše i zaslađene napitke nego iz ishrane izbacivati čitave grupe namirnica.
Kako jednostavno smanjiti unos?
Najlakši početak može biti zamena zaslađenih pića vodom ili nezaslađenim napicima, ređe posezanje za slatkišima i pažljivije čitanje deklaracija. Korisno je i da se prednost daje svežem voću, povrću, integralnim žitaricama, mahunarkama i namirnicama koje sadrže vlakna i druge hranljive materije.
Poenta nije u tome da šećer postane zabranjena namirnica, već da ne zauzima preveliki deo svakodnevne ishrane. Umerenost i raznovrsna ishrana mnogo su važniji od potpunog odricanja od slatkog.
