Kefir je fermentisani mlečni napitak blago kiselkastog ukusa i kremaste teksture. Nastaje fermentacijom mleka pomoću kefirnih zrnaca, koja sadrže različite bakterije i kvasce. Upravo zahvaljujući tom procesu, kefir se razlikuje od običnog mleka i predstavlja zanimljiv deo raznovrsne ishrane.
Šta kefir donosi organizmu?
Kefir prirodno sadrži proteine i kalcijum, a može biti i izvor fosfora, vitamina B12 i drugih hranljivih materija, u zavisnosti od vrste mleka i načina proizvodnje. Kalcijum je važan za održavanje normalnih kostiju i zuba, dok proteini doprinose održavanju mišićne mase.
Važna karakteristika kefira jeste proces fermentacije. Kefirna zrnca predstavljaju zajednicu različitih mikroorganizama koji tokom fermentacije menjaju sastav mleka i daju napitku njegov prepoznatljiv ukus i teksturu.
Zahvaljujući različitim mikroorganizmima, kefir se često povezuje sa zdravljem creva i varenjem, a istraživanja ukazuju na njegov potencijalni uticaj na crevnu mikrobiotu i pojedine digestivne tegobe.
Fermentacija koja menja mleko
Tokom fermentacije mikroorganizmi koriste deo laktoze, prirodnog šećera koji se nalazi u mleku, pri čemu nastaju mlečna kiselina i druga jedinjenja koja kefiru daju karakterističan ukus. Zbog toga kefir ima drugačiji sastav i osobine od svežeg mleka.
Količina i vrste mikroorganizama mogu da se razlikuju od proizvoda do proizvoda, pa nisu svi kefiri isti. Na sastav utiču korišćena kefirna zrnca, mleko, temperatura i dužina fermentacije.
Jednostavan deo svakodnevne ishrane
Kefir se može piti samostalno, ali se lako može dodati i doručku ili užini. Dobro se kombinuje sa voćem, ovsenim pahuljicama, orašastim plodovima i drugim namirnicama.
Zbog sadržaja proteina, kalcijuma i različitih mikroorganizama, kefir je namirnica koja može imati svoje mesto u raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani.
