Na mestu gde se granice Rusije, Kazahstana, Mongolije i Kine približavaju jedna drugoj, prostire se jedan od najlepših i najmističnijih predela Evroazije, Altajske planine. Ovaj kraj često nazivaju „ruskim Tibetom“, zbog netaknute prirode, visokih vrhova, drevnih kultura i osećaja da se čovek nalazi na mestu koje je ostalo gotovo nepromenjeno vekovima.
Altaj je područje neverovatnih kontrasta, snežni planinski vrhovi uzdižu se iznad zelenih dolina, kroz stene prolaze bistre reke, a među šumama i livadama kriju se jezera nestvarnih boja.
Najpoznatiji simbol ovog kraja je planina Beluha, najviši vrh Altaja sa visinom od 4.506 metara, koju lokalno stanovništvo smatra svetim mestom.
Posebnu lepotu imaju altajska jezera, među kojima se izdvaja Telecko jezero, jedno od najvećih i najdubljih jezera u Sibiru. Okruženo strmim liticama i gustom šumom, ovo jezero često porede sa Bajkalom zbog njegove veličanstvenosti i čistote.
Put drevnih naroda i tajanstvenih priča
Hiljadama godina ovuda su prolazili nomadski narodi, ostavljajući iza sebe tragove drevnih civilizacija. Arheolozi su pronašli brojne kurgane, grobne humke starih ratnika i plemena, kao i čuvene ostatke skitske kulture.
Jedno od najpoznatijih otkrića je takozvana „Altajska princeza“, mumificirana žena iz perioda skitske kulture, pronađena u zaleđenoj grobnici. Njeno otkriće pružilo je naučnicima dragocene informacije o životu drevnih naroda koji su nekada naseljavali ovaj prostor.
Raj za avanturiste i ljubitelje prirode
Planinarenje, jahanje, rafting na planinskim rekama, kampovanje pod zvezdama i istraživanje udaljenih sela samo su neki od načina da se upozna ovaj kraj.
Posebnu čar daje činjenica da veliki delovi Altaja i dalje ostaju divlji i teško dostupni. Upravo zbog toga ovo područje mnogi smatraju jednim od poslednjih velikih utočišta netaknute prirode na svetu.
Zbog izuzetne lepote i očuvanih pejzaža, deo Altajskih planina poznat kao „Zlatne planine Altaja“ uvršten je na UNESCO listu svetske baštine.
