Iako je budžetski deficit blago smanjen u odnosu na prošlu godinu, država se i dalje intenzivno zadužuje kako bi pokrila tekuću potrošnju i očuvala likvidnost.
Struktura duga i deficit na svim nivoima vlasti
Prema podacima zavoda Statistik Austria, udeo duga u BDP-u skočio je sa 81,5% na 83,5%. Najveći talas zaduživanja desio se na saveznom nivou (porast za 14,1 milijardu evra), dok su pokrajine i lokalne samouprave zabeležile rast duga od 700, odnosno 200 miliona evra. Ukupan tromesečni deficit iznosio je 7,3 milijarde evra (5,8% BDP-a), a finansijski pritisak je naterao opštine da, pored novog zaduživanja, drastično smanje i svoje novčane rezerve.
Prihodi ne prate potrošnju
Iako su državni prihodi porasli za 5,2% i dostigli 60,5 milijardi evra, rashodi su i dalje daleko veći – iznosili su 67,8 milijardi evra (rast od 2,2%). Najveći deo ovog novca odlazi na socijalnu zaštitu, zdravstveni sistem i infrastrukturu. Od ukupnog duga, najveći udeo od 384,3 milijarde evra čine državne obveznice, dok se 45,1 milijarda odnosi na kredite.
Kako analitičari upozoravaju, rast kamatnih stopa na evropskom tržištu mogao bi drastično da poskupi servisiranje ovog duga. Ukoliko vlada ne sprovede ozbiljne strukturne reforme, procene pokazuju da će javni dug do kraja 2026. godine premašiti 85% BDP-a.
