Kada cela država slavi istorijsku pobedu, ulice su pune navijača, emocije dostižu vrhunac, a osećaj zajedništva preplavi milione ljudi. Već decenijama nakon velikih sportskih uspeha pojavljuje se ista priča – da devet meseci kasnije dolazi do pravog „bejbi-buma“. Takve tvrdnje pratile su Svetsko prvenstvo u fudbalu u Nemačkoj 2006. godine, ali i osvajanje titule svetskog šampiona 2014. godine. Međutim, kada se izađe iz okvira zanimljivih anegdota i pogledaju zvanični podaci, slika postaje znatno složenija.
Kako je nastao mit o „mundijalskim bebama“
Nemačka je 13. jula 2014. osvojila titulu svetskog prvaka pobedom nad Argentinom od 1:0, golom Marija Gecea u produžetku. Više od 30 miliona ljudi pratilo je finale na televiziji, dok su milioni slavili na ulicama, trgovima i u navijačkim zonama.
Vrlo brzo pojavila se ideja da bi takva nacionalna euforija mogla da dovede i do povećanog broja trudnoća, pa samim tim i većeg broja rođenih beba početkom naredne godine.
Slična priča kružila je i posle Svetskog prvenstva 2006. godine, koje je održano upravo u Nemačkoj. Mediji su tada govorili o „fudbalskim bebama“, a pojedina porodilišta zaista su prijavljivala veći broj porođaja nego prethodne godine.
Brojke koje su podgrejale priču
Početkom 2007. godine pojedine nemačke bolnice i gradovi zabeležili su rast broja porođaja.
U Hamburgu je jedna bolnica prijavila oko deset odsto više rođenih beba u martu nego godinu ranije. U Berlinu je broj porođaja u martu porastao sa oko 2.400 na približno 2.800, dok su bolnice u okviru sistema Vivantes prijavile povećanje od oko 11 procenata. U Kelnu je tokom aprila rođeno više beba nego u istom mesecu prethodne godine.
Slični naslovi pojavili su se i 2015. godine, nakon nemačke titule osvojene u Brazilu, kada su mediji predstavljali pojedinačne primere takozvanih „mundijalskih beba“.
Na prvi pogled delovalo je kao da teorija ima ozbiljno uporište.
Lokalni primeri nisu dokaz nacionalnog trenda
Međutim, pojedinačni podaci ne moraju da predstavljaju širu sliku.
Da je pobeda na Svetskom prvenstvu zaista izazvala veliki porast trudnoća, prvi znaci mogli bi da se primete mnogo pre samih porođaja – kroz prodaju testova za trudnoću, zdravstveno osiguranje ili povećanu potražnju za opremom za bebe.
Takvi pokazatelji, međutim, nisu potvrđivali teoriju.
Nemačke zdravstvene osiguravajuće kuće saopštile su da raspoloživi podaci ne ukazuju na bilo kakav neuobičajen rast broja trudnoća. Ni proizvođači testova za trudnoću nisu zabeležili povećanu prodaju tokom leta 2014. godine. Pojedini trgovci dečjom opremom prijavili su veću prodaju kolica, ali su naglasili da je taj trend počeo mnogo pre nego što bi mogao biti povezan sa Svetskim prvenstvom.
Zvanična statistika nije pronašla „bejbi-bum“
Kada su početkom 2015. analizirani podaci iz matičnih službi i porodilišta širom Nemačke, pokazalo se da ne postoji neuobičajen rast broja novorođenčadi.
Naprotiv, u porodilištu berlinske bolnice Charité, oko 40 nedelja nakon finala Svetskog prvenstva, rođeno je čak manje dece nego što je uobičajeno za taj period.
Još jasniji bili su podaci nakon Mundijala 2006. godine.
Savezni zavod za statistiku saopštio je da je tokom prve polovine 2007. rođeno nešto manje dece nego u istom periodu prethodne godine. Pad je bio mali – oko 0,3 odsto – ali dovoljan da demantuje priču o velikom talasu novorođenih beba. Stručnjaci iz Zavoda tada su izričito naveli da nije bilo nikakvog nacionalnog „bejbi-buma“ povezanog sa Svetskim prvenstvom.
Zašto dolazi do zabune?
Demografi upozoravaju da se često preveliki značaj pridaje pojedinačnim primerima.
Ako jedno porodilište ima neuobičajeno veliki broj porođaja u određenom mesecu, to ne znači da se isti obrazac javlja u celoj zemlji. Slične oscilacije prirodno se dešavaju iz godine u godinu.
Pored toga, na broj rođenih utiču brojni drugi faktori.
Na primer, povećanje broja porođaja u Berlinu tokom 2007. godine delimično se dovodilo u vezu sa uvođenjem nove roditeljske naknade, koja je roditeljima pružala veću finansijsku sigurnost nakon rođenja deteta. Takve mere često imaju mnogo veći uticaj na odluku o proširenju porodice nego sportski događaji.
Šta kaže nauka?
Naučna istraživanja dodatno dovode u pitanje popularni mit.
Jedna opsežna analiza Instituta IZA obuhvatila je mesečne podatke o natalitetu iz 50 evropskih zemalja tokom čak 56 godina, upoređujući ih sa rezultatima reprezentacija na 27 velikih fudbalskih takmičenja.
Zaključak je bio iznenađujući – veći sportski uspesi nisu bili povezani sa porastom broja rođenih beba, već su u proseku pratili blagi pad nataliteta oko devet meseci kasnije.
Autori su ponudili i jednostavno objašnjenje: ljudi koji dane i večeri provode na stadionima, u navijačkim zonama ili ispred televizora verovatno manje vremena provode kod kuće.
Ni ova teorija, naravno, nije univerzalno pravilo, ali pokazuje da veza između sportskog uspeha i nataliteta nije ni približno jednostavna kao što se često predstavlja.
Sličan mit postojao je i posle velikog nestanka struje
Ideja da veliki događaji dovode do naglog porasta broja trudnoća nije nastala zbog fudbala.
Još nakon velikog nestanka električne energije u Njujorku 1965. godine pojavila se tvrdnja da je devet meseci kasnije rođeno znatno više dece.
Američki demograf Dž. Ričard Udri detaljno je analizirao zvanične podatke i pokazao da takvog porasta nije bilo. Zaključio je da ljudi imaju sklonost da neobične događaje povezuju sa kasnijim promenama, čak i kada za to ne postoje statistički dokazi.
Zašto se mit i dalje održava?
Priča o „mundijalskim bebama“ opstaje zato što spaja dve snažne emocije – sportsku euforiju i porodičnu sreću. Nekoliko zanimljivih primera iz pojedinačnih gradova ili porodilišta lako postaju atraktivni naslovi, a zatim prerastu u opšteprihvaćeno verovanje.
Ipak, kada se posmatraju nacionalne statistike i dugoročni trendovi, ne postoje uverljivi dokazi da osvajanje velikog fudbalskog trofeja samo po sebi dovodi do povećanja nataliteta.
Na broj rođenih mnogo više utiču starosna struktura stanovništva, ekonomske prilike, porodična politika, zdravstveni sistem i dugoročne demografske promene. Uprkos povremenim lokalnim odstupanjima, većina evropskih zemalja, uključujući Nemačku, i dalje beleži pad nataliteta.
Možda će se priča o „fudbalskim bebama“ ponovo pojaviti posle svakog velikog prvenstva. Međutim, za sada ostaje više simpatičan mit nego statistički potvrđena činjenica.
