Žene u Srbiji u proseku zarađuju 14 odsto manje od muškaraca, dok je razlika u platama najveća u regionima sa najvišim zaradama, poput Beograda, gde jaz dostiže 19 procenata, saopštio je Infostud i naveo da istraživanja pokazuju da žene ne samo da zarađuju manje, već i očekuju niže plate od svojih muških kolega.
Kada je reč o Evropskoj uniji, prema podacima Eurostata, razlika u platama između muškaraca i žena iznosi oko 11 odsto.
Najveći jaz u Srbiji zabeležen je u Beogradu, što se objašnjava činjenicom da je u prestonici koncentrisan veliki broj upravljačkih i visoko plaćenih pozicija, na kojima i dalje dominiraju muškarci.
Ranije istraživanje Infostuda ukazalo je i na dodatni problem – žene ne samo da zarađuju manje, iako su često obrazovanije od muškaraca, već prilikom konkurisanja za posao očekuju i nižu zaradu. Istraživanje sprovedeno na više od 4.000 ispitanika pokazalo je da žene pretpostavljaju da bi trebalo da imaju oko 200 evra manju platu u odnosu na muškarce koji konkurišu za istu poziciju sa istim ili sličnim kvalifikacijama.
U istraživanju Infostuda, sprovedenom povodom Međunarodnog dana žena, menadžerka projekata u Institutu za razvoj i inovacije Milica Dolašević istakla je da je najveći problem to što platni jaz u Srbiji nije posledica samo razlike u plati za isti posao, već pre svega šire strukture tržišta rada.
„Drugim rečima, razlika u prihodima nastaje mnogo ranije – u raspodeli pozicija, mogućnostima napredovanja i kontinuitetu karijere“, rekla je ona.
Dolašević je dodala da žene ređe dolaze do upravljačkih i rukovodećih funkcija koje donose najveće zarade i najveći uticaj. Istovremeno, češće su zaposlene u sektorima koji su u proseku slabije plaćeni i imaju prekide u karijeri povezane sa roditeljstvom i brigom o porodici.
„Sve to znači da se platni jaz formira tokom čitavog karijernog puta, a ne samo kroz pojedinačne odluke poslodavaca o visini plate. Zbog toga je važno da se ovo pitanje posmatra šire, kao pitanje jednakog pristupa prilikama, napredovanju i pozicijama odlučivanja, a ne samo kao pitanje razlike u zaradi na istom radnom mestu“, upozorila je ona.
Nekadašnja poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković ocenila je da očekivanje žena da imaju manju zaradu proizlazi iz duboko ukorenjenih patrijarhalnih obrazaca.
Prema njenim rečima, žene često sebe doživljavaju kao manje vredne, zbog čega su i njihova očekivanja u pogledu zarade niža.
„Sa tim je povezan i nivo odgovornosti koji imaju prema deci ili drugim članovima porodice. Zato se teže odlučuju na promenu posla ili rizik da traže veću zaradu. To je zapravo začarani krug iz koga žene moraju same da izađu, posebno jer zvanična statistika pokazuje da su neretko obrazovanije i kvalifikovanije od muškaraca“, rekla je Janković.
Ona je istakla da je posebno važan period materinstva, koji u praksi često znači prekid ili usporavanje profesionalnog razvoja.
Istraživanje je pokazalo i da dodatni problem predstavlja raspodela neplaćenog rada u domaćinstvu, jer žene u Srbiji i dalje provode znatno više vremena u kućnim obavezama i brizi o porodici, što direktno utiče na vreme koje mogu da posvete dodatnim edukacijama, profesionalnom usavršavanju, umrežavanju ili razvoju poslovnih ideja.
„Sve to ima dugoročne posledice – od sporijeg napredovanja u karijeri do manjeg samopouzdanja u pregovorima o plati ili prilikom pokretanja sopstvenog biznisa. Zbog toga razlike u očekivanjima nisu samo pitanje individualnih ambicija, već odraz šireg ekonomskog i društvenog okvira“, rekla je Dolašević.
Dodala je da bi posebnu pažnju trebalo posvetiti položaju žena nakon porodiljskog odsustva, unaprediti zakonodavni okvir i razviti politike koje olakšavaju usklađivanje rada i roditeljstva, kao i kontinuirano podizati svest javnosti o značaju ravnopravnog učešća žena u ekonomiji.
