Mnogi su makar jednom doživeli san koji je delovao potpuno stvarno, toliko uverljivo da je bilo teško razlikovati san od jave čak i nekoliko sekundi nakon buđenja. Naučnici smatraju da razlog za to leži u načinu na koji mozak funkcioniše tokom spavanja, posebno u REM fazi sna, kada je moždana aktivnost izuzetno intenzivna.
Istraživanja pokazuju da se tokom sanjanja aktiviraju pojedini delovi mozga povezani sa emocijama, sećanjima, vizuelnom obradom i čulnim doživljajima — isti regioni koje koristimo i dok smo budni. Upravo zbog toga snovi mogu delovati neverovatno realistično, sa jasnim slikama, zvucima i snažnim emocijama.
Stručnjaci, međutim, naglašavaju da ne postoje naučni dokazi da se snovi odvijaju u „drugoj stvarnosti”, uprkos čestim teorijama i popularnim verovanjima. Nauka za sada snove objašnjava kao proizvod aktivnosti mozga tokom spavanja, a ne kao paralelne dimenzije ili alternativne svetove.
Posebno zanimljivo jeste to što istraživanja poslednjih godina pokazuju da ljudi mogu da sanjaju i van REM faze sna, iako su tada snovi obično manje živopisni i kraći. Naučnici su čak uspeli da prate određene obrasce moždane aktivnosti povezane sa konkretnim sadržajem snova, poput lica, mesta ili govora.
Neka istraživanja sugerišu i da snovi imaju važnu ulogu u obradi emocija, pamćenju i smanjenju stresa. Tokom REM sna mozak obrađuje iskustva iz stvarnog života, zbog čega se u snovima često pojavljuju ljudi, događaji ili situacije koje su ostavile utisak tokom dana.
Iako naučnici još nemaju konačan odgovor zašto sanjamo, ali definitivno ljudski mozak tokom sna može da stvori iskustva koja deluju gotovo jednako stvarno kao i svakodnevni život.
