Potpuno pomračenje Meseca može da izgleda neobično čak i kada znamo šta se zapravo događa.
Mesec polako ulazi u Zemljinu senku, njegova uobičajena svetla površina postaje sve tamnija, a zatim može da dobije bakarnu, narandžastu ili tamnocrvenu boju.
Upravo zbog tog izgleda često se koristi i popularni naziv „krvavi Mesec“.
Šta se događa tokom pomračenja
Pomračenje Meseca nastaje kada se Zemlja nađe između Sunca i Meseca i njena senka padne na Mesečevu površinu.
Tokom potpunog pomračenja čitav Mesec ulazi u najtamniji deo Zemljine senke.
Moglo bi se očekivati da tada potpuno potamni, jer Zemlja blokira direktnu Sunčevu svetlost. Ipak, deo svetlosti uspeva da stigne do Meseca obilaznim putem – kroz Zemljinu atmosferu.
Zašto baš crvena boja
Sunčeva svetlost sastavljena je od više boja.
Kada prolazi kroz Zemljinu atmosferu, svetlost kraćih talasnih dužina, posebno plava, lakše se rasipa. Crveni i narandžasti deo spektra prolazi kroz atmosferu u većoj meri.
Ta svetlost se zatim prelama kroz atmosferu i stiže do Meseca, zbog čega njegova površina tokom potpunog pomračenja dobija karakterističnu crvenu nijansu.
Sličan proces možemo da vidimo gotovo svakog dana tokom izlaska ili zalaska Sunca.
Kada je Sunce nisko iznad horizonta, njegova svetlost prolazi kroz veći deo Zemljine atmosfere, pa do naših očiju u većoj meri stižu upravo crveni i narandžasti tonovi.
Mesec nije uvek iste nijanse
Boja Meseca tokom pomračenja može da se razlikuje od jednog događaja do drugog.
Nekada je svetlocrven ili narandžast, dok tokom drugih pomračenja može da bude veoma taman.
Na izgled utiče i stanje Zemljine atmosfere. Količina oblaka, prašine i drugih čestica može da utiče na to koliko svetlosti stiže do Meseca i kakvu će nijansu njegova površina dobiti.
Zbog toga dva potpuna pomračenja ne moraju izgledati potpuno isto.
Iako naziv „krvavi Mesec“ zvuči prilično dramatično, iza ovog prizora nalazi se sasvim prirodan proces – Sunčeva svetlost koja prolazi kroz Zemljinu atmosferu pre nego što obasja Mesec.
