Mnogi ljudi se osećaju „dobro“, ali ne i istinski srećno ili ispunjeno. Često biraju emocionalnu sigurnost i udobnost, nesvesno potiskujući neprijatna osećanja kako bi izbegli bol, stres ili ranjivost. Međutim, upravo to potiskivanje negativnih emocija može da umanji i sposobnost da se dožive one pozitivne.
Emocije funkcionišu poput skale – što više čovek zatvara prostor za tugu, strah ili razočaranje, to manje može da oseti radost, uzbuđenje i sreću. Potiskivanje emocija može dovesti do osećaja otupljenosti, odnosno života u emotivnoj „sredini“, bez velikih padova, ali i bez istinske radosti, navodi Psychology Today.
Kao primer navodi se iskustvo osobe koja je zbog stereotipa da je plakanje znak slabosti pokušavala da potisne emocije. Tek kada je sebi dozvolila da oseća tugu i ranjivost, uspela je da intenzivnije doživi i pozitivne emocije.
Suština nije u tome da čovek bude preplavljen negativnim osećanjima, već da ih prihvati, obradi i nauči da se nosi sa njima uz podršku okoline i zdravih psiholoških mehanizama. Ignorisanje emocija, upozorava se u tekstu, ne čini da one nestanu — one se kasnije mogu ispoljiti kroz psihičke ili fizičke probleme.
Život ne mora da bude samo stanje u kome je čovek „dobro“. Prihvatanje sopstvenih emocija može pomoći da se lepši trenuci dožive intenzivnije, a svakodnevica ispuni većim osećajem prisutnosti, radosti i zadovoljstva.
