Nekada je gotovo svaka kuća imala nekoga ko je znao da uzme iglu, konac i komad platna i od njih napravi nešto novo. Šilo se za svakodnevicu, za praznike, za posebne prilike, ali i iz potrebe da se stara odeća popravi i sačuva.
Šivenje nije samo spajanje komada materijala. Ono zahteva osećaj za meru, preciznost i strpljenje. Od izbora tkanine i krojenja, preko pravljenja prvih šavova, pa sve do završnih detalja, svaki korak utiče na konačan izgled odeće.
Posebnu vrednost imaju ručno šiveni i ukrašeni predmeti, jer svaki od njih nosi deo priče osobe koja ga je napravila. Vez, dugmad, ukrasni šavovi ili pažljivo odabrana tkanina mogu običan komad odeće pretvoriti u nešto što se čuva godinama.
Ovaj zanat danas ponovo dobija svoje mesto. Sve više ljudi ceni unikatnu odeću, popravku i prepravku garderobe, kao i mogućnost da sami naprave komad koji neće imati niko drugi.
I u tome je najveća lepota šivenja, jer dok igla prolazi kroz tkaninu, nastaje trag nečijeg rada, znanja i kreativnosti.
