Između Čačka i Gornjeg Milanovca, nedaleko od puta koji povezuje ova dva grada, nalazi se Vujan, planina čije su padine najvećim delom obrasle šumom. Najpoznatija planinarska staza počinje kod manastira istog imena i vodi do Velikog Vujna, najviše tačke planine.
Za razliku od planinskih izleta na kojima se smenjuju livade, vidikovci i otvoreni grebeni, ovde se najveći deo vremena provodi među drvećem. Staza nije duga, ali se na pojedinim delovima prilično strmo penje, zbog čega je bolje računati na planinarski uspon nego na laganu šetnju.
Od manastira do Velikog Vujna
Manastir Vujan najpraktičnija je polazna tačka za obilazak ovog dela planine. Od njega počinje obeležena staza koja vodi do vrha na 856 metara nadmorske visine.
Prema podacima Planinarskog saveza Srbije, dužina uspona iznosi nešto manje od dva kilometra, uz približno 310 metara visinske razlike.
Gotovo cela trasa prolazi kroz hrastovu šumu. Zemljana podloga, korenje i naslage lišća karakteristični su za ovakav teren, a nagib nije svuda podjednak.
Posle kiše potrebno je više pažnje, naročito na strmijim delovima, gde mokra zemlja i lišće mogu da budu klizavi. U suvim uslovima uspon je jednostavniji, ali obuća sa dobrim đonom svakako je poželjna.
Za one koji redovno pešače po planinama ovo može biti kraća tura. Početnicima će verovatno više odgovarati sporiji tempo, sa nekoliko predaha.
Vrh do kojeg se stiže kroz šumu, ali bez velikog pogleda
Veliki Vujan nije vrh na kojem se izlazi na prostranu čistinu sa koje se vide okolna naselja i planinski masivi.
Šuma se nastavlja gotovo do same najviše tačke, gde se nalazi kameno obeležje. Zbog drveća pogled je ograničen, pa ne treba očekivati panoramu Čačka ili Gornjeg Milanovca.
To je dobro znati pre polaska, posebno ako se izlet planira prvenstveno zbog fotografisanja pejzaža.
Vujan je drugačiji u različitim godišnjim dobima. U proleće, dok krošnje još nisu potpuno olistale, kroz šumu prodire više svetlosti. Leti je staza dobrim delom u hladovini, dok u jesen opalo lišće prekriva zemlju i otežava uočavanje neravnina.
Upravo tada valja biti oprezniji pri silasku, jer se na strmim deonicama lakše prokliza nego pri penjanju.
Uspon nije jedina mogućnost za obilazak
Ko ne želi da ide do najvišeg vrha, može izlet da ograniči na posetu manastiru Vujan i kraći deo šumske staze.
Nema potrebe da se unapred određuje koliko kilometara treba preći. Može se krenuti markiranim pravcem, prošetati onoliko koliko odgovara kondiciji i vratiti se istim putem.
Takav obilazak praktičniji je za porodice sa decom i posetioce koji nemaju planinarskog iskustva.
Za nešto duže pešačenje postoji i Staza patrijarha Pavla, koja povezuje područje Atomske Banje u Gornjoj Trepči sa manastirom Vujan.
U zavisnosti od polazne tačke i izabrane trase, taj pravac dug je približno šest do sedam kilometara. Reč je o posebnoj pešačkoj ruti, pa ga ne treba poistovećivati sa usponom od manastira do Velikog Vujna.
Na području Vujna postoje i drugi planinarski pravci koji vode prema okolnim uzvišenjima, uključujući Bukovik, ali je za njih preporučljivo unapred proveriti trasu i mogućnosti povratka.
Manastir Vujan i sećanje na patrijarha Pavla
Manastir Vujan nalazi se u šumovitom delu planine i jedna je od najpoznatijih znamenitosti ovog kraja.
Za njega je vezan i deo života patrijarha Pavla, koji je kao mladi Gojko Stojčević boravio u manastiru tokom Drugog svetskog rata.
Prema manastirskom predanju, budući patrijarh izradio je drveni krst koji se i danas čuva u manastiru.
Njegov boravak na Vujnu razlog je zbog kojeg mnogi posetioci dolaze u ovaj kraj i bez namere da planinare.
Manastir je zato česta početna tačka izleta. Posle obilaska moguće je nastaviti markiranom stazom prema vrhu ili ostati u neposrednoj okolini manastira.
