Kada je napolju veoma toplo, telo pokušava da se rashladi širenjem krvnih sudova i pojačanim znojenjem. Srce tada mora brže da pumpa krv prema koži, dok organizam istovremeno gubi vodu i važne minerale.
Posledice mogu biti pad krvnog pritiska, ubrzan puls, slabost, vrtoglavica, poremećaj srčanog ritma i pogoršanje postojećih zdravstvenih problema.
Američko udruženje za srce upozorava da ekstremna vrućina povećava opterećenje kardiovaskularnog sistema, dok austrijski zdravstveni portal i američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti izdvajaju nekoliko čestih grešaka koje dodatno povećavaju rizik.
1. Nedovoljan unos tečnosti
Tokom znojenja telo ne gubi samo vodu već i elektrolite, među kojima su natrijum i kalijum. Ako se taj gubitak ne nadoknadi, može doći do pada krvnog pritiska, grčeva, vrtoglavice, malaksalosti i ubrzanog rada srca.
Greška je čekati da se pojavi jaka žeđ, posebno kod starijih osoba, kod kojih osećaj žeđi može biti oslabljen. Tečnost je bolje unositi postepeno, u manjim količinama tokom celog dana.
Najbolji izbor su voda, mineralna voda, nezaslađeni čajevi i napici bez velike količine šećera. Alkohol bi trebalo izbegavati, dok sa kafom, energetskim i zaslađenim pićima ne treba preterivati.
Ne postoji količina vode koja odgovara svima. Potrebe zavise od temperature, fizičke aktivnosti, uzrasta i zdravstvenog stanja. Osobe sa srčanom insuficijencijom ili bolestima bubrega ne bi trebalo samostalno da povećavaju unos tečnosti, već da se posavetuju sa lekarom.
2. Nošenje tamne, uske i teške odeće
Tamna i debela odeća može doprineti dodatnom zagrevanju tela, dok pripijeni komadi otežavaju isparavanje znoja.
Organizam tada mora više da radi kako bi održao normalnu telesnu temperaturu, što predstavlja dodatno opterećenje za srce i krvne sudove.
Tokom vrelih dana bolji izbor su široki, lagani i prozračni komadi odeće svetlijih boja. Pamuk, lan i drugi materijali koji omogućavaju strujanje vazduha pomažu telu da se lakše rashladi.
Preporučuju se i šešir ili kapa, naočare za sunce i odgovarajuća zaštita kože.
3. Vežbanje tokom najtoplijeg dela dana
Trčanje, brza vožnja bicikla, fudbal, odbojka na pesku i druge intenzivne aktivnosti mogu dodatno podići telesnu temperaturu i ubrzati gubitak tečnosti.
Rizik je najveći tokom najtoplijih sati, približno između 11 i 16 časova. Tada problem nisu samo sunčevi zraci već i zagrejan vazduh, asfalt, pesak i visoka vlažnost, koja otežava isparavanje znoja.
Fizičku aktivnost je bolje planirati rano ujutru ili uveče, kada su temperature niže. Tokom vežbanja treba praviti pauze, boraviti u hladu i redovno unositi vodu.
Osobe sa bolestima srca ili krvnih sudova trebalo bi da prekinu aktivnost ako osete vrtoglavicu, lupanje srca, slabost, bol u grudima ili nedostatak vazduha.
Ni plivanje nije bez rizika ako je veoma intenzivno, traje dugo ili se kombinuje sa višesatnim boravkom na jakom suncu.
4. Samoinicijativno menjanje terapije
Visoke temperature mogu da utiču na krvni pritisak, ravnotežu tečnosti i način na koji organizam reaguje na pojedine lekove.
Poseban oprez potreban je kod osoba koje koriste diuretike, lekove za snižavanje krvnog pritiska, beta blokatore ili kombinaciju više lekova za srce.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti upozorava da pojedini lekovi mogu povećati osetljivost na vrućinu, dehidraciju i poremećaje elektrolita.
To, međutim, ne znači da terapiju treba samostalno menjati. Naglo smanjivanje doze ili prekidanje lečenja može biti veoma opasno.
Ako se tokom vrućina jave izražena slabost, nesvestica, neuobičajeno nizak pritisak, smanjeno mokrenje ili jaka žeđ, potrebno je obratiti se lekaru. O promeni terapije odlučuje isključivo zdravstveni stručnjak.
5. Teški, masni i preslani obroci
Veliki obroci, pržena hrana, masno meso, peciva i veoma slane namirnice mogu dodatno da opterete varenje i pojačaju osećaj težine tokom toplih dana.
Nakon obilnog obroka veća količina krvi usmerava se prema organima za varenje, dok telo istovremeno pokušava da se rashladi. Kod osetljivih osoba to može doprineti malaksalosti, padu pritiska ili osećaju nelagodnosti.
Bolji izbor su manji i češći obroci, sveže povrće i voće, salate, lagane supe, riba, nemasni mlečni proizvodi i jela pripremljena kuvanjem ili pečenjem.
Sa unosom soli ne treba eksperimentisati, posebno kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, bolestima srca ili bubrega.
Ko je posebno ugrožen?
Tokom veoma toplih dana dodatni oprez potreban je:
- starijim osobama;
- maloj deci;
- trudnicama;
- ljudima koji rade na otvorenom;
- osobama sa bolestima srca i krvnih sudova;
- pacijentima sa visokim ili niskim pritiskom;
- osobama sa dijabetesom;
- pacijentima sa bolestima bubrega i pluća;
- ljudima koji koriste terapiju koja utiče na pritisak i ravnotežu tečnosti.
Posebnu pažnju treba obratiti na starije osobe koje žive same, jer mogu kasno primetiti žeđ, dehidraciju ili pogoršanje zdravstvenog stanja.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Pritisak, stezanje ili bol iza grudne kosti mogu ukazivati na srčani udar. Bol se može širiti prema rukama, ramenima, vratu, vilici, leđima ili gornjem delu stomaka.
Znakovi za uzbunu su i otežano disanje, hladan znoj, mučnina, iznenadna vrtoglavica, bledilo i izrazita slabost.
Kod žena, starijih osoba i ljudi sa dijabetesom simptomi ponekad mogu biti manje tipični. Mogu se javiti kao neobičan umor, mučnina, nedostatak vazduha, bol između lopatica ili iznenadan gubitak snage.
Kod sumnje na srčani udar ne treba čekati da tegobe prođu. Potrebno je odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć.
Kako se zaštititi tokom vrućina?
Najvažnije je unositi tečnost tokom celog dana, izbegavati direktno sunce u najtoplijim satima i odložiti naporne aktivnosti za jutro ili veče.
Prostorije treba provetravati tokom hladnijeg dela dana, dok prozore i roletne treba zatvoriti kada temperatura napolju počne da raste.
Lagani obroci, prozračna odeća, redovne pauze i praćenje krvnog pritiska mogu pomoći osobama koje teže podnose vrućinu.
Ljudi koji koriste terapiju za srce, pritisak ili bubrege trebalo bi da se pre početka veoma toplog perioda posavetuju sa lekarom o unosu tečnosti i ponašanju tokom vrućina.
Vrućina sama po sebi nije jedini uzrok srčanog udara, ali dehidracija, fizički napor, neprikladna odeća, teški obroci i samoinicijativna promena terapije mogu dodatno da opterete srce.
Najvažnije je slušati signale organizma, praviti pauze, unositi dovoljno tečnosti i ne ignorisati simptome kao što su bol u grudima, nedostatak vazduha, vrtoglavica ili izrazita slabost.
