Duboko u šumovitom delu istočne Srbije, na obroncima Miroča, reka Vratna napravila je prizor koji teško može da se nasluti dok mu se ne priđe sasvim blizu.
Iz stena se uzdižu ogromni prirodni lukovi, nalik kapijama kroz koje prolaze reka, staza i šuma. Ima ih tri, Mala, Velika i Suva prerast, a upravo po njima je ovaj kraj postao poznat kao Vratnjanske kapije.
Nisu ih napravili ljudi. Reč je o ostacima nekadašnjih pećina koje je voda vekovima oblikovala.
Delovi pećinskih svodova vremenom su se urušili, dok su čvršći delovi stene ostali da stoje kao ogromni prirodni mostovi. Turistička organizacija Srbije navodi da se sva tri prerasta ubrajaju među najveće i najviše prirodne mostove u Evropi.
Mala se zove „mala“, ali je visoka čak 34 metra
Obilazak najčešće počinje kod manastira Vratna, odakle kroz šumu vodi označena staza.
Do Male prerasti potrebno je približno dvadesetak minuta hoda. Ime lako može da zavara, jer njen kameni luk dostiže visinu od čak 34 metra. Duga je oko 15, a široka približno 30 metara.
Kada se stane ispod stene, tek tada postaje jasno koliko je formacija velika. Kroz otvor se vide krošnje i svetlost sa druge strane, dok reka prolazi između visokih kamenih zidova.
Nakon Male stiže se do Velike prerasti, koja je duga oko 45 metara, visoka 26 i široka približno 23 metra. Mala i Velika prerast poznate su i kao manastirske kapije zbog blizine manastira Vratna.
Treća kapija nije za usputnu šetnju
Suva prerast nalazi se znatno dalje i njen obilazak ne treba posmatrati kao nastavak kratke šetnje do prve dve kapije.
Prema podacima Turističke organizacije Srbije, do nje je potrebno više od dva sata hoda kroz kanjon. Visoka je oko 20 metara, a ime je dobila po tome što Vratna na tom delu tokom leta presušuje.
Zbog duže i zahtevnije trase, za odlazak do Suve prerasti potrebno je planirati dovoljno vremena, poneti vodu i imati odgovarajuću obuću. Posle kiše kamen i delovi staze mogu biti klizavi, pa izlet nije trenutak za obuću sa glatkim đonom.
Manastir Vratna je polazna tačka
Neposredno uz prirodne kapije nalazi se manastir Vratna, pa se kulturno nasleđe i priroda ovde praktično obilaze u istom izletu.
Od manastira kreće obeležena staza prema prerastima, zbog čega je upravo ovo mesto najpraktičnija početna tačka za posetioce.
Vratnjanske kapije nalaze se oko 30 kilometara od Negotina. Iz pravca Negotina put vodi prema Kladovu, a zatim se preko Slatine i Urovice dolazi do sela Vratna. Do samih kapija dalje se nastavlja pešice.
Ako već obilazite ovaj deo Srbije, izlet se lako može povezati i sa Negotinom, gradom poznatim po Hajduk Veljku, Mokranjcu i vinogradarskoj tradiciji. Panorama Vesti je već pisala o jednoj od poznatih negotinskih adresa – „Hajduk Veljkovom raju“.
A za one koji žele da nastave prema Dunavu, prirodan nastavak puta je Đerdapska klisura, jedan od najimpresivnijih predela istočne Srbije.
Kada je najbolje otići?
Vratna ima drugačije lice u svakom godišnjem dobu. Proleće i rana jesen prijatni su za pešačenje, dok tokom leta gusta šuma pruža dosta hlada.
Turistička organizacija Srbije posebno izdvaja jesen, kada opadanje lišća otvara pogled prema ogromnim kamenim lukovima koji su tokom bujnije vegetacije delimično zaklonjeni.
Za obilazak Male i Velike prerasti nije potreban ceo dan, ali za Suvu prerast treba računati na višesatno pešačenje i povratak.
I možda upravo u tome leži najveća privlačnost Vratne. Na samo nekoliko desetina kilometara od grada, put se završava pred stenom kroz koju je voda vekovima pravila sopstveni prolaz, i ostavila tri ogromne kapije koje danas izgledaju gotovo kao da su namenski isklesane.
