Govoreći na konferenciji BELTALKS, na panelu „Izgradnja ekonomije veštačke inteligencije: podaci, infrastruktura i konkurentnost“, Brnabić je ocenila da je Srbija tokom prethodne decenije pokazala da ima kapacitet za ubrzan razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija, ali i za ozbiljnije pozicioniranje u oblasti veštačke inteligencije.
Prema njenim rečima, vrednost izvoza IKT sektora prošle godine premašila je 4,5 milijardi evra, dok je 2012. godine iznosila 375 miliona evra.
„Ove godine očekujemo da premašimo pet milijardi evra izvoza“, rekla je Brnabić.
Ona je dodala da je tokom prethodnih deset godina u IKT sektoru u Srbiji otvoreno više od 60.000 novih radnih mesta.
Kao ključne preduslove za dalji razvoj veštačke inteligencije izdvojila je podatke, znanje i talente, kao i odgovarajuću infrastrukturu.
„Ne možete ni da razmišljate o veštačkoj inteligenciji ako nemate podatke. Mi imamo podatke, jer smo uveli elektronsku upravu. Bez elektronske uprave ne možete imati podatke koje je moguće obrađivati“, rekla je Brnabić.
Govoreći o obrazovanju, podsetila je da je programiranje 2017. godine uvedeno kao obavezan predmet u osnovnim školama, dok su od 2020. u osnovne i srednje škole uvedene i osnove veštačke inteligencije, kao i teme iz oblasti analize velikih podataka.
Kako je navela, UNESCO je Srbiju prepoznao kao jednu od 11 zemalja u svetu koje su napravile takav korak.
Brnabić je kao treći važan preduslov izdvojila infrastrukturu, odnosno data centre i superračunare.
Navela je da Srbija raspolaže data centrom kategorije četiri, jednim od osam takvih u Evropi, kao i da njegove kapacitete koriste velike međunarodne kompanije.
„Danas kompanije poput Oracle-a, IBM-a, Microsofta ili Huaweija plaćaju Vladi Srbije da čuva i štiti njihove podatke“, rekla je Brnabić.
Prema njenim rečima, u data centru nalazi se i superračunar, dok je drugi, sedam puta brži od prvog, instaliran 30. aprila. Treći superračunar već je naručen i trebalo bi da bude instaliran u prvom kvartalu 2027. godine.
Kapaciteti superračunara, kako je istakla, besplatno su dostupni srpskoj akademskoj zajednici, ali i startap kompanijama koje rade u okviru naučno-tehnoloških parkova.
Brnabić je ocenila i da će budućnost veštačke inteligencije biti zasnovana na povezivanju softvera i hardvera.
„Pokrenuli smo proizvodnju humanoidnih robota u Srbiji, tako da je povezivanje softvera i hardvera u osnovi naš sledeći korak. To će biti još jedan veliki razvojni iskorak za Srbiju u narednih pet godina“, rekla je ona.
Na konferenciji je govorio i generalni direktor i predsednik Izvršnog odbora Jetel banke Aleksandar Bogdanović, koji je ocenio da veštačka inteligencija nije prolazni trend.
„Ova tehnologija će ostati, pod pretpostavkom da imamo sve potrebne preduslove“, rekao je Bogdanović.
On je naveo da su njegove kolege sa drugih tržišta bile iznenađene nivoom digitalizacije koji je Srbija dostigla i načinom na koji su organizovane elektronske usluge.
„Umesto da odlazite u filijalu i nosite papire, sve možete da završite onlajn. Način na koji je to sprovedeno kroz Kancelariju za IT i eUpravu zaista stvara konkretnu vrednost“, rekao je Bogdanović.
