Iako će domaće teme, pre svega stanovanje i troškovi života, biti u centru kampanje, rezultat glasanja mogao bi da utiče i na poziciju Madrida unutar Evropske unije, odnos prema migracijama, energetsku politiku i širu evropsku bezbednost.
Španski Službeni glasnik objavio je dekret kojim se raspuštaju Kongres i Senat i izbori zvanično zakazuju za nedelju, 29. novembar. Predizborna kampanja trajaće od 13. do 27. novembra.
Odluka je usledila nakon novog političkog poraza Sančezove manjinske vlade u parlamentu, gde nisu prošle mere kojima je vlast pokušala da odgovori na sve izraženiju stambenu krizu.
Reuters navodi da su visoke cene nekretnina, kirije i dostupnost stanova poslednjih meseci postali jedno od najvažnijih pitanja u Španiji.
Izbori važni i za Brisel
Ipak, novembarsko glasanje neće se posmatrati samo kroz špansku unutrašnju politiku.
Španija je četvrta najveća ekonomija evrozone i jedna od ključnih država na južnoj granici Evropske unije. Zbog toga će sastav naredne vlade biti važan i za evropske rasprave o migracijama, energetici, klimatskoj politici i odnosu prema međunarodnim krizama.
Posebno osetljivo pitanje su migracije. Španija je tokom leta bila suočena sa velikim prilivom migranata u Seutu, špansku enklavu na severu Afrike. Krajem septembra u medijima je objavljeno da je vlada razmatrala pooštravanje pojedinih procedura za tražioce azila, nakon što su desetine hiljada ljudi stigle preko granice sa Marokom.
Istovremeno, migraciona politika predstavlja jednu od ključnih razlika između političkih blokova. Konzervativna Narodna partija PP i posebno Vox poslednjih godina zagovaraju restriktivniji pristup, dok je Vox pitanje migracija postavio među centralne teme svojih političkih uslova i regionalnih koalicionih sporazuma.
Energija i evropska bezbednost
Izbori dolaze i u trenutku kada Evropska unija pokušava da smanji energetsku zavisnost i definiše politiku za period nakon 2030. godine.
Španija je zajedno sa Portugalijom i Luksemburgom krajem septembra zatražila od Evropske komisije da postavi novi cilj za korišćenje obnovljivih izvora energije do 2040. godine. Madrid smatra da veće oslanjanje na obnovljive izvore nije samo klimatsko već i strateško pitanje, jer bi EU tako mogla da smanji zavisnost od uvoza fosilnih goriva.
Promena političkih odnosa u Madridu zbog toga bi mogla da utiče i na španski pristup evropskoj zelenoj politici.
Još jedno pitanje koje će evropske prestonice pažljivo pratiti jeste bezbednost. Španija je članica NATO-a, a dosadašnja vlada podržavala je pomoć Ukrajini i jačanje zajedničkih evropskih odbrambenih kapaciteta. Evropski savet je tokom 2026. ponovio podršku nastavku političke, finansijske i vojne pomoći Kijevu.
Madrid pred važnim izborom
Reuters ocenjuje da će među glavnim temama kampanje, osim stanovanja i ekonomije, biti migracije, javne službe i pitanje autonomije španskih regiona. Posebno osetljivo ostaje pitanje Katalonije i političkih dogovora koji su Sančezu omogućavali da prethodnih godina zadrži parlamentarnu većinu.
Zbog toga će izbori 29. novembra imati širi značaj od klasične smene vlasti u jednoj članici EU.
U trenutku kada se Evropa suočava sa ratom u Ukrajini, sporovima oko migracione politike, energetskom nesigurnošću i ekonomskim pritiscima, politički pravac jedne od najvećih država Unije biće pažljivo praćen i u Briselu i u drugim evropskim prestonicama.
