Kod većine ljudi koji se zaraze virusom Zapadnog Nila simptomi se uopšte neće pojaviti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, između 70 i 80 odsto zaraženih prolazi bez tegoba i najčešće ni ne zna da je bilo inficirano.
Tegobe mogu da liče na grip ili neku drugu virusnu infekciju, zbog čega ih nije uvek lako odmah povezati sa ubodom komarca.
Najčešće se javljaju povišena temperatura, glavobolja, izražen umor i bolovi u telu. Mogu da se pojave i mučnina i povraćanje, a kod pojedinih ljudi osip na koži, najčešće na trupu, kao i uvećani limfni čvorovi.
Simptomi se ne pojavljuju odmah posle uboda. Period od infekcije do pojave prvih tegoba najčešće traje od tri do 14 dana.
Kada simptomi postaju ozbiljni
Kod malog broja obolelih infekcija može da zahvati centralni nervni sistem. Prema procenama WHO, težak oblik bolesti razvije približno jedna od 150 zaraženih osoba. Tada može doći do encefalitisa, odnosno zapaljenja mozga, ili meningitisa, zapaljenja moždanih ovojnica.
Simptomi u tom slučaju više ne liče na običnu letnju virozu. Upozoravajući znaci su visoka temperatura, jaka glavobolja i ukočenost vrata, ali i dezorijentacija, poremećaj svesti, drhtanje i grčevi. Mogu da se jave izražena slabost mišića i paraliza, a u najtežim slučajevima i koma.
WHO posebno savetuje da se kod takvih simptoma lekarska pomoć potraži odmah. Teži oblik bolesti može da se razvije kod ljudi bilo kog uzrasta, ali su starije osobe i ljudi sa oslabljenim imunskim sistemom izloženi većem riziku.
Važno je i da sam izgled uboda ne može da otkrije da li je komarac preneo virus. Zato pažnju treba usmeriti na tegobe koje se pojavljuju narednih dana, posebno ako temperatura i glavobolja postanu izražene ili im se pridruže neurološki simptomi.
Prema najnovijem izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, do 13. avgusta 2026. u Srbiji su prijavljena dva lokalno stečena slučaja infekcije virusom Zapadnog Nila.
