O tome da li je zagađivačima koji su godinama izbegavali propise došao kraj, za K1 govorila je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov.
,,Ovim zakonom transponovali smo više od 98 odsto zahteva Evropske unije, što je izuzetno značajno u kontekstu našeg puta ka EU. Kada je reč o izmenama u praksi, trudili smo se da što veći deo odgovornosti prenesemo na zagađivača. Operater je ovim zakonom dobio mnogo veću odgovornost kada je reč o sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, uz uključivanje lokalne zajednice za određene grane, što ćemo dodatno urediti podzakonskim aktima. Smatramo da će nakon primene ovog zakona i svih pripadajućih podzakonskih akata biti uspostavljen bolji sistem kontrole u samim postrojenjima – objasnila je na početku Sara Pavkov.
Jedno od pitanja bilo je i da li će lokalna zajednica imati veći uticaj prilikom dolaska novih investitora, odnosno da li će građani moći da utiču na realizaciju projekata u svojoj sredini.
,,To se odnosi na plansku dokumentaciju, koja predstavlja preduslov za realizaciju bilo koje investicije, a taj princip se primenjuje i sada. Međutim, ovaj zakon je mnogo kompleksniji. On dolazi kao kruna svih prethodno pribavljenih dozvola i primenjuje se nakon dobijanja upotrebne dozvole ili njenog odgovarajućeg ekvivalenta. Moraju biti ispunjeni svi preduslovi koji se odnose na sve segmente životne sredine, ali i na ostale propise, kako bi neko uopšte mogao da uđe u postupak dobijanja dozvole za IPPC postrojenje, kako ga nazivamo akronimom, odnosno za postrojenje koje podleže ovom zakonu” – dodala je ministarka.
Govoreći o značaju novih odredaba za građane Srbije, Pavkov je navela da su uvedene obaveze koje bi trebalo dodatno da unaprede zaštitu životne sredine.
“Ovim izmenama uveli smo stvari koje su veoma značajne za zaštitu životne sredine, a samim tim i za građane Srbije. U prethodnoj verziji zakona bilo je preporučeno korišćenje BAT zaključaka. To su zaključci doneti na evropskom i globalnom nivou, kojima se određuje kolike moraju da budu granične emisije zagađujućih materija. Ovim zakonom njihova primena postaje obavezna. To znači da oni koji su ih do sada primenjivali moraju kontinuirano da se usklađuju sa zaključcima o najboljim dostupnim tehnologijama, koji se unapređuju na godišnjem nivou, pa čak i češće. Oni koji ih do sada nisu primenjivali, ubuduće će imati tu obavezu” – objasnila je Pavkov.
Kazne za zagađivače nisu dovoljno visoke
Govoreći o kaznenoj politici, ministarka je ocenila da propisani novčani iznosi nisu dovoljni u odnosu na posledice koje zagađenje može da ostavi na životnu sredinu.
,,Postoje kazne koje nisu dovoljno visoke. Tri miliona dinara za privredni prestup i dva miliona dinara za prekršaj nisu dovoljni da bi se nadoknadila šteta naneta životnoj sredini. Ipak, veoma je pozitivno to što su industrija i privreda u našoj zemlji prepoznale da, zbog konkurentnosti na tržištu i zahteva koje postavljaju svetski i evropski standardi, moraju da se bave zaštitom životne sredine i da je u svojim poslovnim planovima postave kao prioritet”.
Ministarka je objasnila i na koji način će biti moguće pratiti da li zakon funkcioniše u praksi.
“Od kraja ove godine operateri će imati obavezu da prijavljuju sve promene u svojim postrojenjima. Mnogi se prilagođavaju novim tehnologijama i uvode nove aktivnosti, a sve te izmene moraće da unose u digitalnu bazu koju će voditi Ministarstvo. Ukoliko to ne budu činili, biće predviđene kazne i za tu vrstu prekršaja. Na taj način ćemo iz dana u dan imati uvid u stanje, ne samo na osnovu izveštaja inspektora sa terena već i kroz jedinstvenu bazu podataka. Moći ćemo da pratimo ko je šta promenio, ko ne ispunjava obaveze, kome je potrebna pomoć, a gde je neophodno izreći kaznu. To će nam biti prava smernica za dalje delovanje” – zaključila je Sara Pavkov.
