Kada osoba dobije novi bubreg, većina ljudi pretpostavlja da hirurzi najpre izvade bolesni organ kako bi napravili mesto za zdravi. Međutim, realnost u operacionoj sali je sasvim drugačija. U većini slučajeva, stari bubrezi se uopšte ne uklanjaju niti se dodiruju, pa pacijent nakon uspešne operacije u svom telu zapravo ima tri bubrega.
Praktična anatomija: Nova lokacija u karlici
Glavni razlog zašto stari bubrezi ostaju u telu jeste smanjenje hirurškog rizika. Originalni bubrezi se nalaze duboko u leđima, ispod rebarnog luka, pa bi njihovo vađenje zahtevalo komplikovanu i invazivnu operaciju. Umesto toga, novi bubreg se smešta znatno niže, u donji deo stomaka, odnosno u karličnu jamu. Ova lokacija je idealna jer se organ nalazi blizu glavnih krvnih sudova i mokraćne bešike, što znatno olakšava njegovo povezivanje.
Medicinski razlozi: Kada stari bubrezi ipak moraju napolje
Stari, oboleli bubrezi vremenom dodatno zakržljaju i smanje se, pa ne smetaju funkcionisanju novog organa niti zauzimaju dragocen prostor. Štaviše, čak i kada izgube funkciju prečišćavanja krvi, oni i dalje mogu lučiti male količine hormona značajnih za pritisak i krvnu sliku. Hirurzi odlučuju da izvade stari bubreg samo u retkim situacijama; uglavnom kada je on izvor teških hroničnih infekcija, nekontrolisanog visokog pritiska ili ako je ekstremno uvećan usled policistične bolesti.
Najbezbedniji put do oporavka
Ostavljanje starih organa je pažljivo proračunata medicinska praksa. Izbegavanjem nepotrebnog vađenja tkiva smanjuje se vreme trajanja operacije, gubitak krvi i rizik od postoperativnih komplikacija. Tako pacijent dobija novu šansu za život uz minimalan traumu po organizam, noseći u sebi podsetnik na novu zdravstvenu etapau.
