Visoke temperature mogu da izazovu različite tegobe, od osipa i grčeva do toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara. Posebno su ugroženi mala deca, starije osobe, trudnice, hronični bolesnici i ljudi koji dugo borave ili rade na otvorenom.
Prvi znaci da telo teško podnosi vrućinu
Sitne crvene tačkice, svrab i peckanje kože mogu biti posledica obilnog znojenja. U tom slučaju treba presvući mokru odeću, održavati kožu suvom i boraviti u rashlađenom prostoru.
Tokom velikih vrućina mogu oteći stopala, članci ili šake. Najčešće pomažu odmor, podizanje nogu i izbegavanje dugog stajanja. Međutim, ako je otečena samo jedna noga ili se pojave bol, crvenilo i otežano disanje, potrebno je obratiti se lekaru.
Vrtoglavica, slabost, mučnina i zamagljen vid mogu se javiti nakon dužeg boravka na vrućini i nedovoljnog unosa tečnosti. Aktivnost tada treba odmah prekinuti, skloniti se u hlad i odmoriti u ležećem položaju.
Bolni grčevi u listovima, stopalima, rukama ili stomaku često ukazuju na gubitak tečnosti i soli usled obilnog znojenja. Potrebno je odmoriti se u hladnijem prostoru i postepeno nadoknaditi tečnost. Ako se grčevi ne povlače, treba potražiti stručni savet.
Kako prepoznati toplotnu iscrpljenost
Toplotna iscrpljenost najčešće se javlja kada organizam zbog dugotrajnog znojenja izgubi mnogo vode i soli.
Najčešći simptomi su:
- izražena slabost i umor
- obilno znojenje
- glavobolja i vrtoglavica
- mučnina ili povraćanje
- bolni grčevi
- ubrzan i slab puls
- bleda, hladna i vlažna koža
- osećaj da će osoba izgubiti svest
Osobu treba skloniti u hlad ili klimatizovan prostor, osloboditi je viška odeće i rashlađivati hladnim, vlažnim oblogama. Ako je potpuno svesna i može normalno da guta, vodu treba davati u manjim gutljajima.
Medicinsku pomoć treba potražiti ako osoba povraća, simptomi se pogoršavaju ili se ne povlače nakon odmora i rashlađivanja. Nelečena toplotna iscrpljenost može preći u toplotni udar.
Toplotni udar je hitno stanje
Zbunjenost, dezorijentacija, nerazgovetan govor, gubitak koordinacije, napadi ili gubitak svesti mogu ukazivati na toplotni udar. Telesna temperatura obično je veoma visoka, a koža može biti vrela i suva, ali i vlažna od znojenja.
Kod sumnje na toplotni udar potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć. Dok pomoć ne stigne, osobu treba skloniti sa vrućine, ukloniti višak odeće i početi rashlađivanje vlažnim peškirima, strujanjem vazduha ili hladnim oblogama na vratu, pazuhu i preponama.
Osobi koja je zbunjena, povraća ili nije potpuno svesna ne treba davati vodu zbog opasnosti od gušenja. Toplotni udar može ugroziti život ako se pomoć ne pruži brzo.
Kako smanjiti rizik
Tokom najtoplijeg dela dana treba izbegavati naporne aktivnosti. Poslove, treninge i duže šetnje najbolje je planirati ujutru ili uveče, uz redovne pauze u hladu, laganu odeću i dovoljno tečnosti.
Slabost, vrtoglavica, mučnina i grčevi nisu simptomi preko kojih treba preći. To su upozorenja da telo više ne uspeva dovoljno dobro da se rashladi.
