Do naglog skoka duga dolazi u trenutku kada su prinosi na državne obveznice najvećih svetskih ekonomija, poput SAD, Japana, Francuske i Velike Britanije, dostigli višedecenijske rekorde usled zabrinutosti investitora zbog visokih kamatnih stopa, energetske krize i slabe privredne aktivnosti.
Prema podacima IIF-a, razvijene zemlje su prošle godine platile više od 3,3 biliona dolara na ime kamata, što premašuje ukupna globalna ulaganja u veštačku inteligenciju, odbranu i čistu energiju.
Imajući u vidu da stalni fiskalni deficiti i izborne kratkoročne mere dodatno produbljuju dugoročnu ranjivost, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pozvala je vlade na hitno ograničavanje i preusmeravanje javne potrošnje kako bi se očuvala stabilnost finansijskog sistema.
