tucanje nastaje kada se dijafragma naglo zgrči, a glasne žice se odmah potom zatvore. Najčešće ga izazovu sasvim obične stvari, brzo jedenje, obilniji obrok, gazirana pića, alkohol, stres ili nagla promena temperature.
U takvim slučajevima obično traje kratko i nema razloga za zabrinutost. Drugačije je kada ne prestaje.
Granica od 48 sati
Lekari štucanje koje traje duže od dva dana smatraju upornim. Tada više nije dovoljno samo čekati da prođe, posebno ako remeti san, jelo ili svakodnevne aktivnosti.
Razlog ne mora da bude ozbiljan. Dugotrajno štucanje može da bude povezano sa problemima sa varenjem, određenim lekovima ili nadražajem nerava koji učestvuju u ovom refleksu.
Ipak, postoje i ređi slučajevi u kojima uzrok dolazi iz nervnog sistema.
Zašto se pominje neurologija
U refleksu štucanja ne učestvuje samo dijafragma. Uključeni su i vagusni i frenični nerv, kao i delovi moždanog stabla.
Zbog toga lekari kod štucanja koje traje dugo ili se uporno ponavlja ponekad proveravaju i da li postoji neurološki uzrok.
U medicinskoj literaturi opisani su slučajevi u kojima je dugotrajno štucanje bilo povezano sa moždanim udarom, promenama u moždanom stablu, multiplom sklerozom ili drugim oboljenjima nervnog sistema. To, međutim, ne znači da iza svakog upornog štucanja stoji ozbiljna bolest.
Važni su i drugi simptomi
Lekara neće zanimati samo koliko dugo osoba štuca. Važno je i da li postoje vrtoglavica, slabost, problemi sa govorom ili ravnotežom, glavobolja, otežano gutanje ili neki drugi novi simptom.
Na osnovu toga se procenjuje da li su potrebna dodatna ispitivanja. Povremeno štucanje posle obroka zato nije razlog za brigu. Ali ako traje duže od 48 sati, stalno se vraća ili počne da remeti normalan život, dobro je proveriti zbog čega se javlja.
U većini slučajeva uzrok neće biti ozbiljan, ali uporno štucanje ipak nije nešto što treba nedeljama ignorisati.
