Na to ukazuje i nemački „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ (FAZ), koji u komentaru o budućnosti medijskih sloboda postavlja pitanje da li su dosadašnji mehanizmi zaštite štampe i dalje dovoljni u vremenu kada o vidljivosti informacija sve manje odlučuju urednici, a sve više algoritmi.
Prema oceni lista, društvene mreže i internet platforme danas imaju moć da praktično određuju koje će informacije dopreti do publike, a koje će ostati na margini. Za razliku od tradicionalnih medija, gde su uredničke odluke bile javne i podložne odgovornosti, algoritamski sistemi funkcionišu po pravilima koja su uglavnom netransparentna i vođena poslovnim interesima. Njihov cilj nije javno informisanje, već zadržavanje pažnje korisnika, povećanje angažovanja i prihod od oglašavanja, zbog čega prednost često dobijaju sadržaji koji izazivaju emocije, sukobe i senzacionalizam.
Rasprava o tome u Nemačkoj dolazi u trenutku kada se i položaj te zemlje na polju medijskih sloboda sve češće dovodi u pitanje. „Reporteri bez granica“ poslednjih godina beleže pad Nemačke na međunarodnim listama, ukazujući na rast pritisaka na novinare, sve izraženiju političku polarizaciju, ali i ogromnu koncentraciju digitalne moći u rukama nekoliko globalnih kompanija. Zbog toga se sve glasnije govori o potrebi regulacije algoritama, iako ni tu nema saglasnosti – dok jedni smatraju da bi platforme morale da daju veću prednost profesionalnim i proverenim medijima, drugi upozoravaju da bi takav pristup otvorio novo pitanje: ko odlučuje koji su izvori „pouzdani“, a koji nisu.
Suština dileme, kako ocenjuje FAZ, jeste u tome što se menja sama definicija slobode štampe. Ako medij formalno ima pravo da objavi sadržaj, ali ga algoritmi sistematski potiskuju van domašaja publike, postavlja se pitanje koliko je ta sloboda stvarna. U digitalnom dobu, pravo na objavljivanje više nije jedino merilo medijske slobode, jer podjednako važan postaje i pristup publici. Rasprava koja se vodi u Nemačkoj zato prevazilazi nacionalne okvire i otvara šire pitanje budućnosti demokratskih društava u kojima se javno mnjenje sve više oblikuje u centrima tehnološke moći, a sve manje u redakcijama i institucijama.
