Stopa prenaseljenosti među mladima opada sa godinama starosti, pa je tako najveća u starosnoj grupi od 15 do 19 godina gde iznosi 30,1 odsto, dok u grupi od 20 do 24 godine pada na 28,7 odsto, a među mladima od 25 do 29 godina iznosi 21,8 procenata.
Među zemljama članicama EU, najviše stope prenaseljenosti zabeležene su u Rumuniji (60,4 odsto), Letoniji (54,9 odsto) i Bugarskoj (52,8 odsto), dok su najniže stope registrovane na Kipru (3,5 odsto), u Irskoj (7,4 odsto) i na Malti (7,7 odsto).
U tri države članice EU razlika u stopi prenaseljenosti između mladih i ukupnog stanovništva prelazi 20 procentnih poena: u Bugarskoj (52,8 odsto mladih naspram 32,5 odsto opšte populacije), Grčkoj (48,4 odsto naspram 28,3 odsto) i Rumuniji (60,4 odsto naspram 40,4 odsto).
Prema metodologiji Evrostata, domaćinstvo se smatra prenaseljenim ako ne raspolaže minimalnim brojem prostorija u zavisnosti od broja članova, njihovog uzrasta, pola i bračnog statusa, što uključuje posebne sobe za parove, odrasle samce i decu određenog uzrasta.
Stručnjaci Evrostata navode da su glavni razlozi za visoku stopu prenaseljenosti među mladima pre svega kasniji odlazak iz roditeljskog doma usled visokih troškova stanovanja i zakupa nekretnina, kao i nesrazmera između rastućih cena nekretnina i početnih prihoda mladih na tržištu rada.
Ovi ekonomski pritisci, primetniji u zemljama sa nižim životnim standardom i slabijim merama stambene podrške za mlade, primoravaju više generacija ili više mladih osoba da dele isti stambeni prostor radi smanjenja životnih troškova.
