Njegovi sitni crveni plodovi sazrevaju tokom jeseni i mogu se koristiti na različite načine, od čaja i sirupa do džemova i drugih domaćih proizvoda.
Šipurak je plod divlje ruže, a posebno je cenjen zbog sadržaja vitamina C. Količina ovog vitamina zavisi od vrste, stepena zrelosti i načina čuvanja i obrade ploda. Pored vitamina C, šipurak sadrži i druge korisne biljne materije, uključujući karotenoide, flavonoide i organske kiseline. Zbog toga se tradicionalno koristio kao namirnica koja se posebno cenila tokom hladnijih meseci, kada je izbor svežeg voća nekada bio znatno ograničeniji nego danas.
Jedan od najpoznatijih načina upotrebe jeste čaj od šipurka. Suvi plodovi se prelivaju vodom i koriste kao topao napitak prijatnog, blago kiselkastog ukusa. Od šipurka se prave i domaći džem i marmelada, ali njihova priprema zahteva dosta strpljenja jer se iz ploda uklanjaju semenke i dlačice koje mogu biti neprijatne za konzumiranje.
Zanimljivo je da se šipurak ne koristi samo u ishrani. Od njegovih delova dobijaju se različiti biljni preparati i ulje, dok je sama divlja ruža poznata i po svojoj otpornosti i sposobnosti da raste na različitim terenima. Plodovi ostaju na granama i nakon opadanja lišća, pa u jesenjem pejzažu predstavljaju jedan od upečatljivijih prizora. Zbog toga šipurak nije samo korisna biljka već i deo karakterističnog izgleda domaćih predela tokom hladnijeg dela godine.
Iako ga danas često posmatramo kao običan plod koji raste „usput“, šipak zapravo predstavlja spoj tradicije, prirode i nutritivnog bogatstva. Mnoge porodice i dalje čuvaju recepte za domaći čaj, sirup ili pekmez od šipurka, pa se znanje o njegovoj upotrebi prenosi generacijama.
