U istraživanju sprovedenom među 1.224 odrasla Amerikanca, ispitanici su odgovarali na pitanje koje bi životinje mogli da pobede u borbi bez oružja.
Sedam procenata muškaraca i šest procenata žena bilo je uvereno da bi golim rukama moglo da savlada grizlija.
Kod velikog psa razlika je bila još veća. Gotovo trećina muškaraca, njih 31 procenat, verovala je da bi iz takvog sukoba izašla kao pobednik, dok je među ženama isto mislilo 15 procenata ispitanica.
Ovi odgovori dobro pokazuju koliko samopouzdanje može da poraste kada nema stvarnog iskustva koje bi takvu procenu vratilo u realne okvire.
Više od četvrtine muškaraca veruje da bi pobedilo Hamiltona
Anketa koja je sprovedena 2024. godine među 2.000 stanovnika Velike Britanije, pokazala je da čak 27 odsto muškaraca smatra da bi u automobilskoj trci moglo da pobedi Luisa Hamiltona.
Posebno su bili samouvereni oni koji redovno igraju video-igre Formule 1. Među njima je 65 odsto verovalo da bi im iskustvo iz igre pomoglo i kada bi se našli za volanom pravog trkačkog automobila.
Što duže gledamo, sigurniji smo da bismo mogli isto
Psiholozi Majkl Kardas i Ed Obrajen, ispitivali su upravo taj raskorak između gledanja i stvarne sposobnosti. U šest eksperimenata, u kojima je učestvovalo ukupno 2.225 ljudi, ispitanici su gledali druge kako bacaju strelice, izvode moonwalk ili igraju računarsku igru.
Što su više puta gledali isti zadatak, to su bili sigurniji da bi mogli uspešno da ga ponove. Kada su dobili priliku da ga sami izvedu, pokazalo se da njihove sposobnosti nisu napredovale zajedno sa samopouzdanjem.
Ovaj fenomen istraživači nazivaju iluzijom sticanja veštine. Posmatranjem možemo da razumemo redosled pokreta i da steknemo utisak da znamo šta treba uraditi. Ono što ne stičemo jesu ravnoteža, brzina, preciznost, snaga i koordinacija potrebne da se taj pokret zaista izvede.
Koliko je razlika velika pokazao je i eksperiment sa žongliranjem. Čim su učesnici uzeli čunjeve u ruke i osetili njihovu težinu, postali su oprezniji u proceni koliko bi lako mogli da ih koriste. Nekada je dovoljan i prvi dodir sa stvarnim zadatkom da samopouzdanje postane realnije
