U Kirgistanu, tradicija i svakodnevni život nezamislivi su bez kumisa, tradicionalnog pića napravljenog od fermentisanog kobiljeg mleka, koje se zbog svoje penušavosti i specifičnog ukusa često naziva i „stepskim šampanjcem“.
Nomadsko nasleđe i tajna pripreme
Koreni ovog neobičnog napitka sežu hiljadama godina unazad, u vreme kada su kirgiska nomadska plemena krstarila surovim stepama. Budući da su konji bili ključni za opstanak, prevoz i ratovanje, nomadi su naučili da maksimalno iskoriste sve što im ove životinje pružaju.
Kobilje mleko ima visok procenat šećera, što ga čini idealnim za prirodnu fermentaciju. Tradicionalno se priprema tako što se sveže mleko sipa u velike kožne mešine i satima ritmički meša drvenim oruđem, čime se pokreće proces tokom kojeg se šećer pretvara u mlečnu kiselinu i mali procenat alkohola.
Ukus zdravlja iz planinskih predela
Rezultat ovog procesa je penušavo, kiselkasto piće sa blagom notom dima, jer se kožne posude pre upotrebe često kade nad vatrom od borovih grančica. Za Kirgize, kumis nije samo osveženje, već lek i simbol gostoprimstva. Prepun je vitamina, amino-kiselina i korisnih bakterija, pa se kroz istoriju koristio za lečenje raznih bolesti, pre svega respiratornih i digestivnih problema. Čak i danas, tokom letnjih meseci, mnogi stanovnici gradova odlaze u planinske krajeve na takozvanu „kumis terapiju“.
Simbol koji prkosi modernom vremenu
U savremenom Kirgistanu, kumis je zadržao status nacionalnog simbola koji povezuje modernu državu sa njenim nomadskim korenima. Služi se na svim važnim proslavama, svadbama i državnim ceremonijama, a gostu koji uđe u kuću prvo se nudi činija ovog hladnog, penušavog napitka.
Tako je kumis putem tradicije i surove prirode oblikovao jedinstvenu gastronomsku kulturu koja uspešno prkosi modernom vremenu i globalizaciji.
