Patološko sakupljanje stvari, u stručnoj literaturi poznato kao hordovanje, sve je prisutniji problem u savremenom društvu koji prevazilazi okvire puke neurednosti ili kolekcionarske strasti. Pogođene osobe osećaju snažnu unutrašnju potrebu za čuvanjem bezvrednih predmeta i doživljavaju intenzivan stres pri samoj pomisli na njihovo odbacivanje, što vremenom dovodi do potpunog blokiranja životnog prostora.
Uzroci i psihološka pozadina poremećaja
Stručnjaci za mentalno zdravlje ukazuju na to da hordovanje retko nastaje izolovano i da je najčešće povezano sa dubljim psihološkim stanjima, poput teških oblika anksioznosti, depresije ili pretrpljenih životnih trauma. Vezivanje za materijalne posedovanje služi kao nesvesni odbrambeni mehanizam kojim osoba pokušava da nadomesti osećaj nesigurnosti, emocionalne praznine ili gubitka kontrole nad sopstvenim životom.
Rizici po zdravlje i bezbednost okoline
Nekontrolisano nagomilavanje otpada i starih stvari u stanovima i kućama direktno ugrožava fizičko zdravlje obolelih, ali i njihove neposredne okoline. Prenatrpane prostorije onemogućavaju održavanje bazične higijene, čime se stvaraju idealni uslovi za razvoj buđi, širenje glodara i pojavu zaraznih bolesti, dok istovremeno drastično raste rizik od izbijanja požara i blokiranja evakuacionih puteva.
Potreba za pravovremenom reakcijom i podrškom
Rešavanje problema hordovanja zahteva multidisciplinarni pristup koji kombinuje psihoterapiju, medikamentoznu podršku i koordinisanu akciju komunalnih i socijalnih službi. Pravovremeno prepoznavanje prvih simptoma i pružena ruka podrške umesto osude ključni su koraci ka rehabilitaciji pogođenih pojedinaca i vraćanju njihovog stambenog prostora u bezbedno stanje.
