Obrazovni video snimci, igre i pesme pružaju im zabavu satima, a vreme provedeno ispred ekrana značajno je poraslo u poslednjih nekoliko godina i nastavlja da raste.
Prodavnice aplikacija i njihovi programeri nude sve više opcija za roditeljski nadzor, od ograničavanja vremena pred ekranom do zabrane kupovine i filtriranja sadržaja.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da takve funkcije same po sebi nisu dovoljne da decu zaštite od svih rizika na internetu.
Roditelji danas mogu da odrede koliko dugo dete koristi određenu aplikaciju, da ograniče pristup pojedinim sadržajima i odobre ili zabrane kupovinu.
Dostupne su i kontrolne table za praćenje aktivnosti, starosna ograničenja, kao i opcije kojima se smanjuje mogućnost dopisivanja sa nepoznatim osobama.
Takvi alati mogu da budu korisni, ali uglavnom kontrolišu ono što je roditelju lako vidljivo – koliko vremena dete provodi u aplikaciji i kojim sadržajima može da pristupi.
Rizici nisu uvek vidljivi roditeljima
Veći problem može da se krije u načinu na koji su aplikacije napravljene.
Mnoge digitalne platforme prikupljaju podatke o ponašanju korisnika, analiziraju njihova interesovanja i koriste algoritme koji preporučuju nove sadržaje. U rad aplikacija često su uključene i reklamne mreže, sistemi za analitiku i različiti spoljni servisi.
Zbog toga dete može da bude izloženo neprimerenim oglasima, manipulativnom sadržaju ili neprikladnom jeziku čak i kada su funkcije roditeljskog nadzora uključene.
Postoje i ozbiljniji rizici, među kojima su digitalno nasilje, kontakt sa nepoznatim osobama, pokušaji prevare, zloupotreba podataka i seksualna eksploatacija dece.
Odgovornost ne može biti samo na roditeljima
Roditeljski nadzor postavlja određene granice, ali ne garantuje potpunu bezbednost.
Od roditelja se često očekuje da razumeju način rada aplikacija, redovno proveravaju aktivnosti deteta i pravilno podese sve dostupne funkcije. Međutim, digitalni sistemi postaju sve složeniji, zbog čega je nerealno očekivati da svaka porodica može da prati sve tehničke detalje.
Aplikacije su povezane sa serverima, sistemima za čuvanje podataka, analitikom, reklamnim platformama i drugim servisima. Svaka od tih veza može da predstavlja dodatni rizik ukoliko zaštita nije dovoljno dobra.
Ograničavanje časkanja, kupovine ili pojedinih funkcija može da smanji rizik, ali ne rešava pitanje načina na koji platforma prikuplja podatke i utiče na ponašanje deteta.
Bezbednost mora da bude ugrađena u aplikaciju
Za sigurnije digitalno okruženje nije dovoljna samo pažnja roditelja. Potrebno je da odgovornost preuzmu i programeri, vlasnici platformi, pružaoci digitalnih usluga, obrazovne ustanove i nadležne institucije.
Aplikacije namenjene deci trebalo bi da budu dizajnirane tako da od početka štite privatnost i bezbednost najmlađih korisnika.
To podrazumeva sigurnu komunikaciju, pravovremeno uklanjanje štetnog sadržaja, ograničeno prikupljanje podataka i jasno objašnjenje roditeljima koje se informacije čuvaju i kako se koriste.
Posebno je važno da izgled i način rada aplikacije budu prilagođeni deci, bez prikrivenih opcija i manipulativnih rešenja koja ih podstiču da ostanu duže na platformi, kupuju dodatne sadržaje ili podele više podataka nego što je potrebno.
Razgovor sa decom ostaje važan
Tehničke kontrole mogu da budu deo zaštite, ali ne mogu da zamene razgovor između roditelja i deteta.
Decu bi trebalo učiti da ne dele lične podatke, fotografije, lokaciju i lozinke, kao i da se obrate odrasloj osobi ukoliko ih neki sadržaj uznemiri ili im se nepoznata osoba javi sa neprimerenim zahtevima.
Najbolju zaštitu zato predstavlja kombinacija roditeljskog nadzora, bezbednijeg dizajna aplikacija i otvorenog razgovora o ponašanju na internetu.
