Niko ne reaguje savršeno u svakoj situaciji. Problem nastaje onda kada vikanje, pretnje, poređenje ili nedoslednost postanu uobičajen način komunikacije sa detetom.
1. Reagovanje u naletu besa
Dete ponekad može ozbiljno da testira strpljenje roditelja, ali razgovor u trenutku najveće ljutnje uglavnom ne donosi mnogo dobrog.
Kada roditelj viče, dete često više razmišlja o njegovom tonu i ljutnji nego o tome šta je zapravo uradilo pogrešno.
Ako situacija dozvoljava, bolje je sačekati nekoliko trenutaka, smiriti se i tek onda objasniti detetu zbog čega određeno ponašanje nije prihvatljivo.
2. Pretnje koje roditelj nikada ne ispuni
Ako dete vremenom shvati da se takve pretnje nikada ne ostvare, one prestaju da imaju bilo kakvo značenje.
Mnogo je bolje postaviti realnu posledicu koju roditelj zaista može da sprovede.
3. Kritikovanje deteta pred drugima
Kada dete napravi scenu u prodavnici, restoranu ili na igralištu, roditelju nije uvek lako da ostane smiren.
Ipak, kritikovanje ili posramljivanje pred drugim ljudima često samo pogoršava situaciju.
Ako je moguće, bolje je odvesti dete sa strane i objasniti mu šta nije bilo u redu. Tako granica ostaje jasna, ali se dete ne oseća poniženo pred drugima.
4. Preduga objašnjenja za svaku grešku
Roditelji ponekad žele toliko detaljno da objasne problem da razgovor preraste u dugo predavanje.
Kod manje dece takav pristup često nema mnogo efekta. Posle nekoliko minuta dete više ni ne zna zbog čega je razgovor počeo.
Kratka i jasna poruka poput „Ne udaramo druge jer ih to boli“ može biti mnogo razumljivija od dugog objašnjavanja.
5. Poređenje sa braćom, sestrama ili drugom decom
Svako dete ima svoj temperament, interesovanja i tempo razvoja.
Umesto poređenja, mnogo je korisnije primetiti njegov trud i konkretan napredak.
6. Jedan roditelj dozvoljava, drugi zabranjuje
Ako mama nešto zabrani, a tata nekoliko minuta kasnije isto dozvoli, dete vrlo brzo može da postane zbunjeno oko toga koja pravila zapravo važe.
Roditelji se ne moraju slagati oko svega, ali je dobro da oko važnih pravila imaju približno isti stav.
Nesuglasice je bolje rešavati bez deteta, nego pred njim raspravljati ko je u pravu.
7. Kupovina mira slatkišima, telefonom ili igračkama
Skoro svaki roditelj se nekada našao u situaciji u kojoj želi samo da dete prestane da plače ili pravi scenu.
Tada je lako ponuditi slatkiš, telefon ili novu igračku samo da se situacija što pre završi.
Problem nastaje ako dete nauči da će upornošću, vikom ili tantrumom na kraju dobiti ono što želi.
Nagrada za dobro ponašanje nije isto što i popuštanje usred lošeg ponašanja.
8. Kažnjavanje mnogo kasnije
Kod mlađe dece posledica je najjasnija kada dolazi ubrzo nakon ponašanja na koje se odnosi.
Ako dete napravi problem ujutru, a roditelj tek uveče odluči da mu zbog toga zabrani nešto, dete možda više neće jasno povezati te dve stvari.
Zato reakcija treba da bude pravovremena, razumljiva i srazmerna onome što se dogodilo.
Roditelji ne moraju biti savršeni
Jedna pogrešna reakcija neće odrediti čitavo detinjstvo, baš kao što ni jedan miran razgovor neće rešiti sve probleme.
Važnije je ono što se ponavlja iz dana u dan.
Detetu su potrebne jasne granice, ali i osećaj da može da pogreši, razgovara o tome i nauči nešto iz situacije. Isto važi i za roditelje.
