Novi pravac trebalo bi da omogući Srbiji veću sigurnost snabdevanja naftom i smanji oslanjanje na samo jednu rutu. Ministarka je, gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, rekla da je projekat i dalje u proceduri i da se trenutno rešavaju žalbe koje su uticale na dinamiku ugovaranja i početak radova.
Prema njenim rečima, prvobitni plan bio je da radovi počnu na jesen, ali će konačan termin zavisiti od završetka svih procedura koje su još u toku. Cilj je, ipak, da izgradnja počne pre kraja godine.
„Trebalo bi u naredne dve do dve i po godine da se završi“, navela je Đedović Handanović.
Novi naftovod trebalo bi da Srbiji omogući još jedan pravac snabdevanja, pored postojećeg koji vodi preko Hrvatske. Time bi se, kako je objasnila ministarka, smanjio rizik koji postoji kada se država oslanja samo na jednu rutu za dopremanje energenata.
Suština projekta nije u tome da Srbija u potpunosti prestane da zavisi od postojećeg pravca preko Hrvatske, već da ima alternativu ukoliko dođe do problema u snabdevanju, kao i mogućnost da bira između više dobavljača i različitih uslova nabavke.
„Najbitnije za energetsku sigurnost je da se ne oslanjate samo na jedan pravac snabdevanja. Ukoliko vam zakaže iz bilo kog razloga, da možete da se snabdete iz više pravaca, od različitih dobavljača, po različitim uslovima i cenama“, rekla je Đedović Handanović.
Govoreći šire o energetskoj zavisnosti Srbije, ministarka je ukazala da zemlje koje nemaju dovoljno sopstvenih izvora nafte i gasa neminovno zavise od uvoza. Zbog toga je, prema njenim rečima, važno da se ta zavisnost rasporedi na više pravaca i dobavljača, kako bi se smanjio rizik od poremećaja na tržištu.
Kao primer navela je Evropu, koja je poslednjih godina značajno smanjila oslanjanje na ruski gas i tražila alternativne izvore snabdevanja.
„Suština je da tu zavisnost diversifikujete na ekonomski i politički prihvatljiv način i da se povezujete sa zemljama sa kojima imate dobre istorijske i političke odnose ili sa kojima te odnose unapređujete“, istakla je ministarka.
Đedović Handanović govorila je i o trenutnom stanju elektroenergetskog sistema Srbije. Kako je navela, snabdevanje je stabilno, iako su tokom prethodnog perioda postojali izazovi zbog smanjenog rada hidroelektrana, problema sa količinama vode potrebnim za rad termoelektrana, kao i kvaliteta uglja.
Posebno je ukazala na Kostolac, gde su kapaciteti morali da budu smanjivani, dok u Obrenovcu, kako je rekla, postoji dugoročan problem sa kvalitetom uglja.
Uprkos tome, snabdevanje električnom energijom je redovno.
„Izazova ima mnogo, ali je snabdevanje redovno“, rekla je Đedović Handanović.
Jedan od najvećih problema trenutno predstavlja slabiji rad hidroelektrana, na šta država ne može u potpunosti da utiče jer proizvodnja zavisi od hidroloških prilika. Prema rečima ministarke, hidroelektrane trenutno rade sa oko 20 odsto kapaciteta.
U takvim okolnostima posebno je važna hidroelektrana Bajina Bašta, čija je rehabilitacija završena u martu ove godine, nakon više decenija rada.
Tokom prethodne dve godine, dok je trajala obnova, sistem je bio pod dodatnim opterećenjem jer elektrana nije mogla da bude korišćena u punom kapacitetu. Sada, međutim, obnovljena Bajina Bašta predstavlja važnu podršku u periodima kada hidroelektrane na Dunavu proizvode manje električne energije.
„Za ovu situaciju smo se pripremili, jer sada imamo obnovljenu Bajinu Baštu, koja nam pomaže da premostimo izazove sa elektranama na Dunavu“, zaključila je Đedović Handanović.
