Mnogi posle tridesete primećuju da im se krug prijatelja smanjuje. Neko se preseli, dobije decu ili promeni posao, dok se nekada spontani susreti sada dogovaraju nedeljama unapred.
Problem nije toliko u godinama koliko u nedostatku zajedničkog vremena. Istraživanje profesora Džefrija Hola pokazalo je da je potrebno oko 50 sati da poznanik postane neobavezni prijatelj, približno 90 sati za prijateljstvo i više od 200 sati za blizak odnos. Posebno su važni razgovori i zajedničke aktivnosti van formalnog okruženja.
Odrasle često sputava i strah od odbijanja. Pretpostavljaju da drugi već imaju svoj krug ljudi, pa čekaju da neko drugi prvi predloži kafu ili druženje. Tako mnogi potencijalni odnosi ostaju na nivou poznanstva.
Ipak, manji broj prijatelja ne mora da znači usamljenost. Istraživanja pokazuju da su za zadovoljstvo važniji kvalitet i pouzdanost odnosa nego veličina društvenog kruga.
Nova prijateljstva najlakše nastaju na mestima na kojima se isti ljudi redovno sreću — na treninzima, kursevima, u planinarskim grupama ili tokom volontiranja. Važno je predložiti konkretan susret, javiti se ponovo i ne očekivati trenutnu bliskost.
Posle tridesete prijateljstva više ne nastaju sasvim slučajno. Potrebno im je posvetiti vreme, pokazati inicijativu i napraviti mesto u svakodnevnom životu.
