U selu Majdan kod Gornjeg Milanovca, jedan stočar vratio je autohtone rase tamo gde im je mesto – na ispašu i u prirodu.
Povratak prirodi u vreme industrijske hrane
U vremenu kada je industrijska proizvodnja potisnula kvalitet, sve više ljudi vraća se prirodi. Jedno od retkih područja gde je takav povratak još moguć jeste deo Centralne i Zapadne Srbije, gde čista voda, nezagađeni pašnjaci i znanje predaka stvaraju uslove za zdravu hranu.
Meso koje miriše na planinu
Dejan Jelić iz sela Majdan, u opštini Gornji Milanovac, stočarstvom je počeo da se bavi pre 10 godina, kada je odlučio da pokrene svoj projekat proizvodnje zdrave hrane kroz uzgoj krava rase buša. Buša je autohtono planinsko domaće goveče, koje je od ranog srednjeg veka, pa sve do sredine XX veka, bila dominantna rasa goveda u brdsko-planinskim predelima Balkana, a tokom XX veka oplemenjivanjem sa drugim rasama dovedena je na ivicu opstanka.
Buša – rasa koja ne pristaje na ubrzanje
Buša se gaji isključivo na ispaši, bez koncentrata, a njeno meso je aromatično, čvrsto i bogato ukusom – „lepi se za prste“, kako kažu stari.
Buša – traži strpljenje, nagrađuje ukusom
Počeo je prvo sa tri krave rase buše i jednim bikom, da bi se do sada stado povećalo na više od 50 grla. Najviše plasira na tržištu junad buše, koja sa starošću od godinu dana, pred zimu, dostižu težinu od 150 do 200 kg, za razliku od hibridnih rasa koje imaju od 500, 600 kg u tom periodu.
Autohtone rase vraćaju poverenje u hranu
Takođe gaji i sjeničke ovce tako da je 2018. godine konkurisao i dobio preko milion dinara, kao subvenciju od države za podsticaj uzgoja ove rase, i kupio prvih 50 ovaca, koje se takođe gaje prirodnim putem na ispaši, što garantuje visok kvalitet mesa, mleka i mlečnih proizvoda. Sad stado broji 200 ovaca, a svake godine se obogaćuje za po tridesetak grla.
