Taj spoj iskrenosti i ironije jedan je od glavnih razloga zbog kojih mnogi filozofi i kulturni teoretičari smatraju da živimo u eri metamodernizma.
Metamodernizam je kulturni i umetnički pravac koji se pojavio početkom 21. veka kao odgovor na postmodernizam. Dok je postmodernizam bio poznat po cinizmu, ironiji i sumnji u velike ideje, metamodernizam pokušava da pronađe ravnotežu između skepticizma i nade. Njegova suština je u stalnom njihanju između određenih suprotnosti – optimizma i pesimizma, tradicije i inovacije, emocija i razuma.
Ovaj način razmišljanja lako se može prepoznati u svakodnevnom životu. Ljudi žele da veruju da mogu da promene svet, ali su istovremeno svesni njegovih problema. Na društvenim mrežama objavljuju iskrene priče o svom životu, ali ih često začine humorom ili ironijom. Upravo ta kombinacija ozbiljnosti i samosvesti smatra se jednim od obeležja metamodernog doba.
Uticaj metamodernizma vidi se u filmu, muzici, arhitekturi, književnosti, pa čak i u načinu na koji komuniciramo. Umesto da nudi konačne odgovore, on prihvata da život može biti pun kontradikcija i da se one ne moraju nužno rešiti, već razumeti i prihvatiti.
Poreklo reči
Sam naziv metamodernizam potiče od grčke reči meta, koja ne znači samo posle, već i između, iznad ili izvan.
Ovaj pravac ne odbacuje ni modernizam ni postmodernizam, već pokušava da spoji njihove najbolje osobine: napredak i svest da svet nije crno-beo.
Zanimljivo je i da mnogi stručnjaci smatraju da je razvoj interneta, društvenih mreža i veštačke inteligencije dodatno oblikovao metamoderni način razmišljanja.
