Trčanje nije samo sport niti puko održavanje kondicije. Ono je ljubav, zdrava navika i poseban način razmišljanja. Ko jednom postane maratonac, najčešće to ostaje do kraja života.
Takav je i Saša Petrović – polumaratonac, profesor fizičkog vaspitanja i pisac, čovek bogate sportske i životne priče. Pored pedagoškog rada, iza sebe ima i dve knjige u kojima je sabrao svoja iskustva sa staza, ali i razmišljanja o sportu, patriotizmu i zajedništvu.
Knjige kao svedočanstvo misije
Ideja za knjigu „Patike na drumu, srce na nebu“ nastala je iz potrebe da višedimenzionalno iskustvo trčanja ostane zabeleženo. Kako ističe, trčanje za njega nikada nije bilo samo fizička aktivnost, već i način promocije Srbije i rodnog Paraćina, prenošenje zdravih navika na mlađe generacije, ali i povezivanje lokalne zajednice sa dijasporom.
Sve te aktivnosti pretočene su u dve knjige – „Patike na drumu, srce na nebu“ i „Put“. Posebnu zahvalnost duguje svojoj opštini i gradu, koji su podržali realizaciju ovih projekata.
Ljubav prema trčanju rođena na ulici i travnjaku
Ljubav prema trčanju razvila se još u detinjstvu. Kao pripadnik generacija koje su odrastale u nekadašnjoj Jugoslaviji, dane je provodio napolju, na ulici i travnatim terenima. Sport je bio sastavni deo svakodnevice, a fizičkom vaspitanju se u školama poklanjala velika pažnja. Besplatni treninzi i masovno bavljenje sportom dodatno su učvrstili tu vezu, priča Saša.
Na njegov sportski razvoj uticalo je i služenje vojnog roka, koje je tada bilo obavezan deo odrastanja i formiranja ličnosti.
Danas, kao profesor fizičkog vaspitanja, tu ljubav prenosi na decu, nastojeći da ih podstakne na zdrav način života i razumevanje sporta kao mosta među ljudima.
Trke koje se pamte
Iako su mu sve osvojene medalje podjednako drage, posebno izdvaja dve trke iz poslednjeg perioda.
Prva je Međunarodna trka mira, koja je prošla kroz Srbiju – od juga, iz pravca Severne Makedonije, preko Paraćina, sve do Subotice. Ova globalna manifestacija, posvećena ideji mira među narodima, okuplja trkače iz celog sveta. U Paraćinu je imao čast da, ispred opštine, dočeka učesnike i zajedno sa njima unese baklju u grad.
Druga mu je posebno draga – polumaraton u Rijeci, na koji je pozvan od strane srpskog konzulata. Domaćini su mu bili predstavnici konzulata, a tom prilikom razmenjena su iskustva i saveti o tome kako na najbolji način predstavljati svoj grad i zemlju. Zajednički zaključak bio je da svako, kroz svoj rad i posvećenost, doprinosi boljem ugledu Srbije u svetu.
Za Sašu, trčanje ostaje mnogo više od sporta – ono je trajna misija, lična i društvena odgovornost, ali pre svega iskrena ljubav koja traje.
