Kao glavni grad Narodne Republike Kine, Peking je sedište moći ove države. To nije samo administrativna činjenica, jer sam centar grada sa Trgom Tjenanmen i Velikom dvoranom naroda, deluje kao pozornica na kojoj se piše istorija.
Ukratko o razvoju grada
Ako biste otišli u Peking, stekli biste utisak da vidite njegove različite epohe. Veličanstveni Zabranjeni grad, Letnja palata i drevni hramovi svedoče o carskoj prošlosti. Komunistička era je ostavila pečat u monumentalnoj arhitekturi iz pedesetih i šezdesetih, a futuristički neboderi poslovnog kvarta, stadioni i ogromni tržni centri simbolizuju modernu državu.
Tradicionalni hutonzi koji nestaju
Najemotivniji sloj Pekinga su hutonzi, uske uličice i stambeni blokovi sa unutrašnjim dvorištima koji se nazivaju siheyuan. Oni su vekovima bili okosnica gradskog života. U takvom prostoru se stvarala prava, „nepalatska“ kultura Pekinga i osećaj zajedništva. Proces nestanka starog Pekinga može se pratiti kroz sudbinu hutonga.
Od 1949. godine do početka 21. veka, broj hutonga je dramatično opao, od procenjenih 3.000 na svega nekoliko stotina. Najintenzivnije rušenje dešavalo se devedesetih i dvehiljaditih, posebno uoči Olimpijskih igara 2008. godine, kako bi se napravilo mesta za moderne stambene i poslovne komplekse,
Sa jedne strane, vlasti su tvrdile da su stari, trošni hutonzi nehigijenski i opasni, bez osnovne infrastructure, često bez kupatila i grejanja. A sa druge strane, ogromna ekonomska vrednost zemljišta u centru grada i želja da Peking izgleda kao moderna, napredna metropola bili su snažan podsticaj za rušenje.
Nekadašnji stanovnici su često raseljavani u nove stanove na periferiji grada, daleko od centra, čime je nestajala stara zajednica. Postoji priča o 65-godišnjem gospodinu Jau, koji živi u hutongu sa ženom u prostoru od svega 20 kvadrata, ali oseća duboku povezanost sa tim mestom. On savršeno ilustruje ovu dilemu: „Ako država u budućnosti bude htela da odemo, sigurno ćemo poslušati partijsku komandu. Ali moje srce želi da ostane ovde“, rekao je on u intervjuu za ThinkChina.
Kako izgleda svakodnevni život u gradu?
Živeti u „političkom srcu” zemlje nosi posebnu dinamiku. Sa jedne strane, susedstvo prepuno ambasada, državnih zgrada i stroge bezbednosti, a sa druge hutonzi iza ćoška.
Carska prošlost se danas koristi za legitimizaciju moderne politike. Najveća carska palata na svetu, nekada simbol apsolutne carske moći, sada je muzej i turistička atrakcija, ali i podsetnik na dugovečnost i kontinuitet kineske civilizacije. Sa druge strane, Trg Tjenanmen, koji se nadovezuje na nju, postao je centralni trg moderne Kine, mesto gde se proslavljaju državni praznici i demonstrira snaga države.
