U srcu Smederevske Palanke, iza muzejskih vitrina i pažljivo sačuvanih predmeta, čuva se mnogo više od prošlosti – čuva se pamćenje jednog grada i tragovi života stari hiljadama godina. U Narodnom muzeju svaka zbirka priča posebnu priču, od neolitskih figurina i tragova vinčanske kulture, do remek-dela srpskog slikarstva i savremene umetnosti.
Muzej ove godine obeležava šest decenija postojanja, a tokom tog vremena izrastao je u jednu od najznačajnijih kulturnih riznica ovog dela Srbije, priča nam vršilac dužnosti direktora muzeja i akademska slikarka, Aleksandra Gedeon. Samo arheološka zbirka broji više od 10.000 predmeta, među kojima posebno mesto zauzimaju neolitske figurine po kojima je Palanka poznata i van granica zemlje.
Dva velika neolitska lokaliteta – Selevac i Medvednjak – otkrivena su 1968. godine na teritoriji opštine Smederevska Palanka i od tada ne prestaju da intrigiraju stručnjake. Upravo odatle potiču dragoceni nalazi vinčanske kulture: antropomorfne figurine, delovi kostiju, kameni i glineni predmeti, ali i cinabarit, crveni pigment korišćen za bojenje tela i predmeta.
Izučavajući te ostatke davnih civilizacija, stručnjaci dolaze do zaključka da su neolitske zajednice živele u većem skladu sa prirodom nego savremeni čovek.
„Reciklaža je tada bila osnovna životna filozofija. Ljudi su imali jasnu svest kako da svaki predmet iskoriste do kraja, a sekundarna upotreba bila je nešto što ih je posebno obeležilo“, objašnjava kustoskinja muzeja, Milica Stojanović.
Posebnu pažnju posetilaca privlači rekonstrukcija žene pronađene tokom arheoloških istraživanja. Ono što je nekada bio samo broj u dokumentaciji, danas ima lice, izraz i identitet zahvaljujući saradnji arheologa, umetnika i stručnjaka različitih oblasti.
„Posle tri godine rada više nije bila samo oznaka iz groba. Počeli smo da zamišljamo kako je izgledala, kako se kretala, kakav je izraz lica imala. Tako je nastala ideja o rekonstrukciji, a onda su se uključile kolege iz cele Srbije. Na kraju je i Ilija Mikić iz Viminacijuma pomogao da neznanka dobije svoj stvarni lik“, navode iz muzeja.
Ova interdisciplinarna saradnja danas predstavlja jedan od pravaca savremene muzeologije – približavanje nauke publici kroz nove načine prezentacije kulturnog nasleđa.
Pored arheološke, Narodni muzej poseduje i bogatu istorijsko-umetničku zbirku sa delima najznačajnijih srpskih slikara s kraja 19. i prve polovine 20. veka, etnološku zbirku, kao i Galeriju savremene umetnosti. Upravo povodom jubileja priređena je i posebna izložba sa radovima umetnika koji su tokom poslednje dve decenije izlagali u Palanci, među kojima su i dela koja publika do sada nije imala priliku da vidi.
Ipak, među svim eksponatima jedan se posebno izdvaja – figurina porodilje, jedinstven nalaz vinčanske kulture. Presavijena figura širokih bokova, sa rukom na ustima i ornamentima karakterističnim za to doba, danas se nalazi na izložbi u Kanu. Stručnjaci ističu da do sada nije pronađen sličan primerak nigde na prostoru gde je vinčanska kultura zabeležena.
Narodni muzej u Smederevskoj Palanci zato nije samo mesto gde se čuvaju predmeti. To je prostor u kojem prošlost i dalje diše, a istorija dobija lice, glas i novo značenje za generacije koje dolaze.
