Dok je govorniku španskog italijanski poput bliskog rođaka, zakoračiti u svetove sa potpuno drugačijim lingvističkim kodom predstavlja pravi pravcati avanturistički poduhvat.
Zvanične analize instituta koji se bave jezikom svrstavaju lingvističko bogatstvo planete u kategorije po zahtevnosti, a oni jezici koji se nalaze na samom vrhu te lestvice od učenika ne traže samo pamćenje reči, već potpunu transformaciju načina na koji posmatraju svet, pišu i govore.
Mandarinski kineski i magija piktograma
U samom vrhu najteže kategorije jezika na svetu suvereno vlada mandarinski kineski. Glavni izazov ovog jezika jeste u tome što nas vraća u detinjstvo i primorava da pismo učimo potpuno iznova.
Umesto azbuke ili abecede, ovde nas dočekuje hiljade pojedinačnih znakova od kojih svaki nosi svoje značenje, istoriju i kulturni kod. Nije dovoljno naučiti kako se reč izgovara, već se mora savladati i njena precizna vizuelna struktura.
Pored pisma, mandarinski je i tonski jezik: jedna ista reč, izgovorena u četiri različite intonacije, ima četiri potpuno različita značenja. Ta spona između vizuelne umetnosti i muzičkog izgovora čini mandarinski izuzetno zahtevnim, ali ujedno i jednim od najfascinantnijih jezika planete.
Arapski i arhitektura reči
Odmah uz kineski, u najvišoj kategoriji po težini nalazi se i arapski jezik. Njegovo učenje zahteva privikavanje na potpuno novo pismo koje se piše sa desna na levo, pri čemu se slova menjaju u zavisnosti od toga gde se nalaze u reči.
Međutim, prava lepota i težina arapskog leže u njegovoj matematički preciznoj, ali izuzetno složenoj strukturi. Reči se grade iz osnovnih korena koji se sastoje od tri suglasnika, odakle se dalje granaju čitave porodice pojmova.
Uz to, arapski poseduje izuzetno bogat fond glasova koji se izgovaraju duboko u grlu i ne postoje u većini evropskih jezika, što zahteva mesece vežbanja kako bi se postigao pravilan izgovor.
Japanski i preplitanje tri pisma
Japanski jezik predstavlja jedinstven lingvistički fenomen i jedan je od najtežih izazova za svakog poliglotu.
Ono što ga čini izuzetno složenim jeste činjenica da koristi čak tri različita sistema pisanja u svakodnevnom životu: kanđi (kineske karaktere) i dva paralelna slogovna pisma, hiraganu i katakanu.
Osim izuzetno zahtevnog pisma, japanski zahteva i duboko razumevanje društvene hijerarhije, jer se oblici glagola i izbor reči menjaju u zavisnosti od toga kome se obraćate i sa kolikom doizom poštovanja.
Korejski i jedinstvena logika razmišljanja
Iako korejsko pismo – hangul – važi za jedno od najlogičnijih i najlepše osmišljenih pisama na svetu koje se može naučiti za svega nekoliko sati, sam jezik se sa razlogom nalazi u najtežoj kategoriji.
Konstrukcija rečenice u korejskom potpuno je obrnuta u odnosu na evropske jezike, gde glagol dolazi tek na samom kraju. To od govornika traži da potpuno promeni redosled misli pre nego što izgovori rečenicu.
Pored toga, izuzetno složen sistem nastavaka i društvenih nijansi u govoru čini korejski pravim zalogajem za ljubitelje lingvistike.
Evropski rekorderi u gramatici
Iako se najtežim jezicima obično smatraju oni van evropskog kontinenta, evropsko tlo krije svoje šampione.
Finski i mađarski jezik, sa svojim uro-finskim poreklom, predstavljaju prave gramatičke lavirinte. Finski sa svojih 15 padeža i mađarski koji broji preko 20, ne koriste predloge kao većina drugih jezika, već sve odnose u rečenici pakuju u dugačke, spojene reči sa mnoštvom nastavaka. Učenje ovih jezika podseća na rešavanje najfinije slagalice gde svaki deo mora imati svoje savršeno mesto.
Savladavanje bilo kog od ovih jezika jeste dug i izazovan put, ali iznova dokazuje da težina u jeziku nije prepreka, već mera bogatstva i dubine kulture koju kroz njega otkrivamo.
