Prodavci nude vađenje zuba, različite tretmane protiv zubobolje, a ponekad i izradu ili popravku proteza, često uz vrlo jednostavnu opremu.
Ovaj fenomen povezuje se sa dugom tradicijom uličnih i neregistrovanih pružalaca zdravstvenih usluga, posebno u siromašnijim i ruralnim sredinama. Za deo stanovništva takve usluge predstavljaju jeftiniju i dostupniju alternativu odlasku u ordinaciju, naročito tamo gde je stručna stomatološka pomoć manje dostupna.
Na improvizovanim radnim mestima mogu se videti stolice, ogledala, klešta i različiti instrumenti, dok se postupci obavljaju pred prolaznicima. Neki od ovih „uličnih zubara“ tvrde da imaju višedecenijsko iskustvo i da su zanat nasledili od prethodnih generacija, ali to samo po sebi ne znači da imaju formalno stomatološko obrazovanje ili dozvolu za rad.
Upravo zato stručnjaci upozoravaju da ovakva praksa može predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik. Nesterilisani instrumenti mogu doprineti prenošenju infekcija, dok nestručno vađenje zuba ili tretiranje upale može dovesti do komplikacija. Savremena stomatologija podrazumeva sterilizaciju opreme, kontrolisane higijenske uslove i odgovarajuću dijagnostiku, što na ulici najčešće nije moguće obezbediti.
