Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija očekuje nastavak važećeg gasnog ugovora sa Rusijom do kraja godine.
Iako trenutni aranžman ističe u septembru, razgovori vođeni u Sankt Peterburgu sa rukovodstvom „Gasproma” daju osnov za očekivanje novog produžetka.
„Svakako da Evropska unija teži da maksimalno oteža uvoz ruskog gasa. Kako ga nabavljamo preko Bugarske, članice EU, moramo voditi računa o rokovima i nastaviti dijalog kako bismo pronašli najbolje rešenje za našu zemlju.” izjavila je ministarka.
Ona je istakla da se u okviru predstojećeg strateškog dijaloga sa SAD očekuju i razgovori o najavljenim američkim merama i tarifama na uvoz ruskih energenata.
Veruje da će Vašington imati razumevanja za specifičnu poziciju Srbije, naglašavajući da je održavanje dobrih odnosa sa SAD važno kako zbog energetske bezbednosti, tako i zbog političkih pitanja u vezi sa Kosovom i Metohijom i Republikom Srpskom.
Diversifikacija i novi projekti: Od gasovoda do hidroelektrana
Dugoročna energetska stabilnost Srbije oslanja se na širenje mreže snabdevanja i realizaciju kapitalnih projekata.
U toku su pregovori sa Svetskom bankom o razvoju unutrašnje gasne infrastrukture vrednom milijardu evra, dok se kroz nove interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom planira spajanje na magistralni gasovod BRUA, čime bi Srbija postala važno regionalno gasno čvorište.
Pored toga, ključni poduhvati u ovom procesu uključuju izgradnju RHE „Đerdap 3” u saradnji sa američkim partnerima, kao i gasnu elektranu u Nišu u partnerstvu sa azerbejdžanskim „Sokarom”, čiji se završetak očekuje do 2030. godine.
Nuklearna energija i izazovi u EPS-u
Govoreći o dugoročnoj tranziciji ka čistijim izvorima bazne energije, Đedović Handanović je potvrdila da je Srbija ušla u prvu fazu razvoja nuklearnih kapaciteta. U saradnji sa Francuskom elektroprivredom (EDF) radiće se na studijama izvodljivosti, analizi bezbednosti i finansiranja, sa ciljem da se prva faza okonča do sredine sledeće godine. Istovremeno, domaći fakulteti i instituti već pokreću master programe za školovanje neophodnih inženjerskih kadrova.
Kao jedan od najvećih tekućih izazova za Elektroprivredu Srbije (EPS) ministarka je navela primenu takse na ugljenični otisak (CBAM), što kompaniji stvara visoke troškove.
Ipak, u toku su ulaganja od 450 miliona evra u rudarsku opremu, što bi trebalo da stabilizuje i poveća proizvodnju uglja u domaćim termoelektranama.
