Veštačka inteligencija sve češće pronalazi mesto i u oblasti mentalnog zdravlja, ali istraživanja pokazuju da njena uloga za sada može biti pre svega pomoćna. AI asistenti mogu da razgovaraju sa korisnicima, prate promene raspoloženja, beleže obrasce misli ili vode kroz vežbe disanja i opuštanja, ali se njihova primena posebno ograničava kada je reč o složenim psihološkim problemima i traumama, prenosi Psychology Today.
Istraživači Dina Babuškina i Bas de Bur navode da je psihoterapija suštinski dijaloški proces koji mora da bude prilagođen konkretnoj osobi, njenom iskustvu i ciljevima. Iako savremeni AI sistemi mogu da ostave utisak kompetentnog sagovornika, oni ne mogu u potpunosti da razumeju složenost ljudskog iskustva i pomognu u procesu izgradnje ili ponovnog oblikovanja ličnog identiteta na način na koji to može čovek.
Poseban problem predstavlja trauma. Iskustvo traumatskih događaja razlikuje se od osobe do osobe, pa istraživači upozoravaju da oporavak ne može jednostavno da se pretvori u algoritam. Zbog toga bi AI u ovakvim situacijama pre mogao da bude dodatni alat, nego zamena za psihoterapeuta.
S druge strane, istraživanja pokazuju da veštačka inteligencija može imati korisnu ulogu u pojedinim segmentima terapijskog rada. Ona može pomoći korisniku da prati raspoloženje i misli, primeni određene terapijske tehnike u svakodnevnim situacijama ili sprovede vežbe relaksacije. Jedna studija iz 2026. godine, koja je ispitivala AI podržanu narativnu terapiju, takođe je pokazala pozitivne rezultate kada je reč o pouzdanosti određenih AI procena i reakcijama učesnika na simulacije i povratne informacije.
Ipak, istraživanja ukazuju da tehnologija ne može da reprodukuje sve ono što donosi odnos između dve osobe. Kada se govori o gubitku, traumi i drugim teškim životnim iskustvima, ljudska povezanost, razumevanje konteksta i odnos poverenja ostaju važni delovi terapijskog procesa. AI zato može da bude podrška psihoterapiji, ali ne i njena potpuna zamena.
