Koliko puta ste videli da neko, posebno u selima ili na narodnim saborima, nosi cvet zataknut iza uveta?
Iako danas mnogi to doživljavaju kao simpatičan modni detalj ili ukras, nekada je ovaj običaj imao mnogo dublje značenje. Verovalo se da cvet može da zaštiti čoveka od uroka, zle energije i zavidnih pogleda.
U srpskoj narodnoj tradiciji urok je verovanje da nečiji pogled, zavist ili preterano divljenje mogu doneti nesreću, bolest ili maler. Zbog toga su ljudi vekovima koristili različite amajlije i rituale kako bi se zaštitili. Jedan od njih bio je nošenje cveta iza uveta.
Najčešće se birao poljski cvet, bosiljak, kamilica ili zdravac. Bosiljak se u našem narodu smatra svetom biljkom koja donosi blagostanje i štiti dom i porodicu, dok zdravac simbolizuje zdravlje, dugovečnost i sreću. Verovalo se da miris biljke ,,odbija“ negativnu energiju i čuva čoveka od loših namera.
Nije bilo svejedno ni iza kog uveta se cvet nosi. U pojedinim krajevima Srbije govorilo se da cvet iza desnog uveta donosi sreću i štiti od uroka, dok je iza levog imao drugačiju simboliku, često povezanu sa ljubavlju ili tugom. Ova verovanja razlikovala su se od mesta do mesta i prenosila su se usmenim putem.
Koji su još običaji protiv uroka?
Osim cveta, naši preci su protiv uroka koristili i crveni konac oko ruke, beli luk, komadić tise, tamjan ili mali krstić. Za malu decu često se govorilo da ih ne treba previše hvaliti, a ako bi ih neko ipak pohvalio, običaj je bio da kaže: „Da ne ureknem.“ Taj izraz zadržao se u govoru i danas, iako mnogi više ne razmišljaju o njegovom poreklu.
Savremena nauka ne potvrđuje postojanje uroka, ali etnolozi ističu da su ovakvi običaji važan deo narodnog nasleđa. Oni govore o tome kako su ljudi nekada pokušavali da objasne neizvesnost života i pronađu osećaj sigurnosti.
