Decenijama se smatralo da je osam sati sna zlatni standard za dobro zdravlje i svakodnevno funkcionisanje. Međutim, nova istraživanja pokazuju da broj sati provedenih u krevetu nije jedini, pa čak ni najvažniji pokazatelj kvalitetnog odmora. Naučnici danas san posmatraju kao složen biološki proces koji utiče na rad mozga, imunitet, metabolizam i emocionalnu stabilnost.
Stručnjaci ističu da zdrav san podrazumeva mnogo više od trajanja. Važni su redovnost odlaska na spavanje, kontinuitet sna bez čestih buđenja, osećaj odmornosti nakon buđenja i sposobnost normalnog funkcionisanja tokom dana. Istraživanja pokazuju da osoba koja spava nešto kraće, ali redovno i bez prekida, može biti odmornija od nekoga ko provodi više vremena u krevetu, ali se često budi tokom noći.
Tokom sna mozak ne miruje. Naprotiv, tada se odvijaju važni procesi obrade informacija, učvršćivanja sećanja i uklanjanja štetnih materija koje se tokom dana nakupljaju u nervnom sistemu. Naučnici smatraju da upravo tokom noći mozak aktivira svojevrsni sistem „čišćenja“, koji može imati značajnu ulogu u zaštiti od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti. S druge strane, dugotrajno uskraćivanje sna povezano je sa većim rizikom od srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, gojaznosti i kognitivnog opadanja.
Iako mnoga pitanja o snu i dalje ostaju bez konačnog odgovora, stručnjaci su saglasni da su doslednost i zdrave navike ključ kvalitetnog odmora. Redovno vreme odlaska na spavanje i buđenja, izlaganje jutarnjoj svetlosti, fizička aktivnost, smanjen unos kofeina u drugom delu dana, kao i mirna, tamna i prohladna spavaća soba, među najvažnijim su koracima ka boljem snu. Umesto opsesivnog brojanja sati, naučnici poručuju da je važnije zapitati se jedno jednostavno pitanje – da li se budimo odmorni i spremni za novi dan.
