Pirgi je udaljen oko 25 kilometara od grada Hiosa i pripada grupi srednjovekovnih sela na jugu ostrva, poznatih po uzgoju mastike.
Stari deo sela zadržao je gust raspored kuća i uske prolaze kakvi su nekada imali i odbrambenu funkciju. Kuće su građene blizu jedna drugoj, a ulice su dovoljno uske da se na pojedinim mestima susedne zgrade gotovo dodiruju.
Ipak, ono što Pirgi odvaja od drugih sela na Hiosu jesu fasade.
Šare se urezuju u malter
Ukrašavanje kuća poznato je pod nazivom xysta. Motivi se ne slikaju na već završenom zidu. Na fasadu se nanosi malter, a zatim se njegovi delovi struže i urezuju tako da se napravi kontrast između svetlih i tamnih površina.
Na jednoj kući mogu da dominiraju jednostavne linije i rombovi, dok su na drugoj čitave površine prekrivene sitnim geometrijskim ornamentima.
Tehnika podseća na italijanski sgraffito, a vremenom je postala toliko vezana za Pirgi da je danas gotovo nemoguće zamisliti selo bez ovih crno-belih zidova.
Selo koje je nekada moralo da se brani
Pyrgi nije nastao kao slikovita turistička stanica. Tokom srednjeg veka ovaj deo Hiosa imao je veliki značaj zbog mastike, vredne smole koja se proizvodila upravo na jugu ostrva.
Za vreme đenovljanske vlasti sela u ovom području dodatno su utvrđivana. Pirgi je imao kapije, zbijene kuće i centralnu kulu, čiji su delovi sačuvani i danas.
Zbog toga današnji raspored sela nije slučajan. Uske ulice, prolazi i kuće naslonjene jedna na drugu ostaci su vremena kada je bezbednost bila mnogo važnija od komfora.
Mastika je vekovima hranila jug Hiosa
Pirgi se nalazi u oblasti koja se naziva Mastichochoria, odnosno sela mastike. Mastika je smola koja se dobija zasecanjem biljke Pistacia lentiscus. Kada se napravi mali rez na kori ili granama, smola izlazi u sitnim kapljicama i pada na pripremljeno tlo.
Posao je spor i uglavnom se obavlja ručno. Nakon što se smola stvrdne, sakuplja se i pažljivo čisti.
Ovaj način proizvodnje prenosi se generacijama, a znanje o uzgoju mastike na Hiosu UNESCO je 2014. godine uvrstio na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Mastika se koristi u prehrambenim proizvodima, pićima, kozmetici i farmaciji, a vekovima je bila jedan od najvažnijih proizvoda ovog ostrva.
Stare crkve među ukrašenim kućama
Nedaleko od glavnog trga nalazi se crkva Svetih apostola, jedan od najpoznatijih istorijskih objekata u Pirgiju. Potiče iz srednjeg veka, a njena arhitektura povezuje se sa manastirom Nea Moni na Hiosu. Freske koje se danas mogu videti nastale su kasnije, tokom 17. veka.
U selu postoji još nekoliko starih crkava, ali većina posetilaca Pirgi ipak upoznaje hodajući bez posebne rute.
Od glavnog trga ulice se granaju kroz gusto izgrađeni stari deo, a fasade se menjaju gotovo od kuće do kuće.
Iza ukrašenih zidova i dalje se živi
Pirgi nije napušteno selo niti prostor pretvoren u kulisu za turiste. Na glavnom trgu rade kafići, ispred kuća sede meštani, a iza fasada sa geometrijskim šarama odvija se sasvim običan svakodnevni život.
Možda upravo zbog toga selo ostavlja snažan utisak. Crno-bele šare nisu dekor napravljen za posetioce, već deo izgleda mesta koje se menjalo vekovima, ali je uspelo da sačuva nešto po čemu se danas prepoznaje na prvi pogled.
