Mlečni put je na samom početku svog nastanka, pre oko 11,8 milijardi godina, progutao manju patuljastu galaksiju, pokazali su rezultati najnovije studije objavljene u stručnom časopisu Nature Astronomy.
Kombinujući podatke sa svemirskih teleskopa Habl i Gaja, naučni tim je analizirao starost, hemijski sastav i kretanje zvezdanih jata u unutrašnjem prstenu Mlečnog puta od 20.000 svetlosnih godina.
Na osnovu tih parametara utvrđeno je da je progutana galaksija u momentu spajanja imala zvezdanu masu jednaku masi oko 500 miliona Sunca, što je u to vreme činilo četvrtinu ukupne mase Mlečnog puta.
Glavni autor istraživanja, astrofizičar Davide Masari iz Nacionalnog instituta za astrofiziku u Bolonji, istakao je da je ovo nedvosmislen dokaz o prvom velikom spajanju u istoriji naše galaksije.
Iako nije došlo do direktnih sudara samih zvezda, spajanje je Mlečnom putu donelo veliku količinu tamne materije i međuzvezdanog gasa, čiji je sudar podstakao masovno formiranje novih zvezda.
Prema rečima naučnika, Mlečni put je kasnije prošao kroz još najmanje dva slična spajanja, a razumevanje ovih procesa ključno je za odgonetanje porekla naše galaksije, Sunčevog sistema i same Zemlje.
