rema Eurostatovom pregledu iz marta 2026, u EU je tokom 2024. sklopljeno približno 1,7 miliona brakova. Na hiljadu stanovnika dolazilo je 3,9 venčanja, naspram osam zabeleženih 1964. godine. Stopa sklapanja brakova tako je za šest decenija više nego prepolovljena.
Gde je zabeleženo najviše razvoda na hiljadu stanovnika
Među članicama za koje Eurostat u ovom pregledu navodi podatke za 2024, najvišu stopu razvoda imala je Letonija — 2,8 na hiljadu stanovnika. Slede Litvanija sa 2,5, zatim Estonija, Finska i Švedska sa po 2,1.
Najniže stope zabeležene su na Malti, 0,9, u Sloveniji, jedan, i Rumuniji, 1,1 razvod na hiljadu stanovnika. Za celu EU procenjeno je oko 700.000 razvoda, odnosno 1,6 na hiljadu stanovnika.
Ovaj pokazatelj omogućava poređenje u odnosu na veličinu stanovništva. Ne treba ga mešati sa odnosom broja razvoda i venčanja u istoj godini. Ni taj odnos ne govori koliki procenat brakova završava razvodom, jer razvedeni parovi mogu biti venčani godinama ili decenijama ranije.
Prvi brak u kasnijim godinama
Prosečna starost pri prvom venčanju porasla je između 2004. i 2024. u svih 20 članica za koje postoje uporedivi podaci, navodi Eurostatova publikacija „Demografija Evrope 2026“.
Žene su najkasnije prvi put stupale u brak u Španiji i Švedskoj, prosečno sa 35,2 godine, a muškarci u Švedskoj, sa 37,4. Najniži proseci bili su u Rumuniji: 28,4 godine za žene i 31,5 za muškarce.
Brojke ne objašnjavaju razloge rastanka
Stopa razvoda u EU jeste dvostruko viša nego 1964, ali ne raste neprekidno: ispod je vrhunca od 2,1 iz 2006. godine. Na dugoročno kretanje uticale su i promene zakona.
Eurostat upozorava i na nedostatak podataka za pojedine zemlje. Zato ove liste treba čitati kao poređenje dostupnih podataka za određenu godinu, a ne kao rangiranje srećnih i nesrećnih brakova.
