Iza te simbolične cene, međutim, krije se sasvim druga priča. Cilj nije da se nekome samo omogući jeftina vikendica, već da se ožive mesta iz kojih su ljudi godinama odlazili, obnove prazne kuće i privuku novi stanovnici.
Najviše pažnje privukla je Italija, gde su kuće za jedan evro postale poznate širom sveta. Ipak, ne postoji jedan zajednički program za celu zemlju. Svaka opština sama određuje koje nekretnine nudi, ko može da ih kupi i u kom roku moraju da budu sređene. Neke akcije su završene, dok se druge povremeno ponovo otvaraju.
Zato kupovina kuće za jedan evro zapravo predstavlja tek prvi korak.
Jedan evro za kuću, mnogo više za renoviranje
Kuće koje se nude u ovakvim programima najčešće su godinama prazne i uglavnom zahtevaju ozbiljna ulaganja. Negde treba menjati instalacije, negde krov ili podove, a ima i objekata koji su praktično u stanju ruševine.
U sicilijanskom Musomeliju, recimo, kupac mora da se obaveže da će kuću obnoviti u određenom roku. U jednom od programa tražena je i garancija od 5.000 evra, koja može da se izgubi ako renoviranje ne bude završeno za tri godine.
Uz to dolaze troškovi projekta, majstora, materijala, notara i papirologije. Zato kuća od jednog evra u praksi gotovo nikada ne znači da ćete za taj iznos dobiti nekretninu spremnu za useljenje.
U nekim mestima ni početna cena od jednog evra nije konačna. Kuće se prodaju na licitaciji, pa cena raste ako ima više zainteresovanih. Tako je u Sambuki na Siciliji, posle prvih ponuda od jednog evra, bilo i novih krugova prodaje sa početnim cenama od dva i tri evra, dok su neke kuće na kraju prodate za nekoliko hiljada. I tamo je kupac imao obavezu da nekretninu obnovi u predviđenom roku.
Zašto bi neko dao kuću gotovo za džabe?
Razlog je jednostavan, mnoga manja mesta u Evropi godinama ostaju bez stanovnika. Mladi odlaze zbog posla ili školovanja, stanovništvo stari, a sve više kuća ostaje prazno.
Sa odlaskom ljudi polako se gase i prodavnice, škole, prevoz i druge usluge, pa takva mesta postaju još manje privlačna za život.
Podaci Eurostata pokazuju da je u velikom broju ruralnih oblasti Evropske unije između 2015. i 2022. bilo više umrlih nego rođenih, dok se u mnogim krajevima više ljudi iselilo nego što se doselilo.
Zato napuštena kuća lokalnoj vlasti često predstavlja veći problem nego korist. Ako je neko kupi i obnovi, posao dobijaju lokalni majstori, kupuje se građevinski materijal, troši u prodavnicama, a postoji i mogućnost da novi vlasnik tu ostane da živi.
U Musomeliju na Siciliji program je već doneo konkretne rezultate. Prodato je više od 125 kuća, a procenjeno je da je kroz renoviranje, ugostiteljstvo i druge troškove u lokalnu ekonomiju stiglo oko sedam miliona evra. Mnogi su u grad dolazili i samo da pogledaju nekretnine koje su bile ponuđene.
Sličan pokušaj i u Hrvatskoj
Italija nije jedina zemlja koja je pokušala da na ovaj način privuče nove stanovnike.
U hrvatskom Legradu, blizu granice sa Mađarskom, napuštene kuće i zemljište svojevremeno su nuđeni za jednu kunu. Mesto je do tada izgubilo veliki deo stanovništva.
Ipak, simbolična cena nije bila jedini uslov. Od zainteresovanih se tražilo da budu mlađi od 40 godina, finansijski sposobni i spremni da u Legradu ostanu najmanje 15 godina. Opština je nudila i pomoć za obnovu kuća.
Pravila su kasnije menjana, ali je cilj ostao isti – privući ljude koji će se zaista doseliti. Prednost su imali mlađi ljudi, parovi i porodice, posebno oni sa decom ili zanimanjima koja su tom kraju potrebna.
Kuća za evro i u Francuskoj
Sličan program pokrenut je i u francuskom gradu Saint-Amand-Montrond, gde je kuća u starom gradskom jezgru ponuđena za jedan evro. Kupac je, međutim, morao da je obnovi i koristi kao svoje glavno mesto stanovanja.
U jednom od konkursa tražilo se da radovi počnu u roku od šest meseci i budu završeni za dve godine.
Ponuda iz 2024. godine dobro pokazuje koliko simbolična cena može da zavara. Kuća koja nije bila nastanjena 12 godina koštala je jedan evro, ali je procenjeno da će za njeno renoviranje biti potrebno oko 127.800 evra. Grad je ponudio finansijsku pomoć, dok je od budućeg vlasnika očekivano da se doseli i ostane najmanje deset godina.
Jeftina kuća nije dovoljna da neko ostane
Ovakvi programi mogu da privuku nove ljude, ali sami ne mogu da reše sve probleme malih mesta.
Kuća može da bude veoma jeftina, ali ako nema posla, škole, lekara, prevoza ili dobre internet veze, teško je očekivati da će se neko tu trajno nastaniti.
Za kupca ovakva ponuda može da bude prilika da povoljno dođe do stare nekretnine i obnovi je. Za mesto koje ostaje bez stanovnika znači nešto drugo – jednu praznu kuću manje, posao za lokalne majstore i možda novu porodicu koja će tu ostati.
Zato cena od jednog evra privlači pažnju, ali je samo početak. Pravi trošak dolazi sa obnovom, a za lokalne vlasti najvažnije je da kuća ponovo dobije stanovnike.
