Letnji raspust polako se bliži kraju, a do početka nove školske godine ostalo je još samo nekoliko dana. Povratak na rano ustajanje, učenje i svakodnevne obaveze za mnogu decu može biti izazovan, pa stručnjaci savetuju da se promene ne uvode naglo.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je preporuke za roditelje kako da decu postepeno vrate u školski ritam, uz dovoljno sna, redovne obroke, fizičku aktivnost, vreme za učenje i odmor.
Vreme je za ranije spavanje
Jedna od prvih stvari koje treba promeniti jeste vreme odlaska na spavanje i jutarnjeg ustajanja. Batut savetuje roditeljima da nekoliko dana pre početka škole postepeno vrate uobičajen raspored.
Deci uzrasta od šest do 12 godina potrebno je između devet i 12 sati sna, dok se adolescentima od 13 do 18 godina preporučuje osam do 10 sati. Važno je da vreme odlaska na spavanje i buđenja bude približno isto svakog dana, uključujući i vikend.
Pred spavanje trebalo bi smanjiti korišćenje telefona, tableta i drugih ekrana, kao i aktivnosti koje dodatno razbuđuju dete.
Vratite radne navike
Nije potrebno odmah uvoditi višesatno učenje. Kod mlađe dece radne navike mogu da se grade kroz kratke i redovne aktivnosti, pripremu školskog pribora i samostalno obavljanje jednostavnih zadataka.
Starijim učenicima može pomoći jednostavan raspored koji će im omogućiti da ponovo usklade vreme za učenje, igru, fizičku aktivnost i odmor.
Doručak ne treba preskakati
Povratak u školu znači i povratak redovnim obrocima. Doručak je bitan jer detetu pre početka nastave obezbeđuje energiju i hranljive materije potrebne za svakodnevne aktivnosti.
Doručak ne mora biti obilan, ali bi trebalo da bude raznovrstan. Ovsena kaša sa jogurtom i voćem ili sendvič sa sirom, kuvanim jajetom i salatom uz čašu jogurta samo su neki od predloga.
Za školsku užinu mogu se poneti voće, kiselo mleko, orašasti plodovi ili sendvič uz voće.
Važno je da dete ima i vreme za igru
Iako se školske obaveze vraćaju, dan ne treba da se svede samo na učenje. Svakodnevna fizička aktivnost potrebna je za pravilan rast i razvoj dece.
To ne mora nužno da bude organizovani sport. Šetnja, vožnja bicikla, rolera, igranje fudbala, košarke ili jednostavne igre sa vršnjacima takođe mogu biti deo svakodnevne aktivnosti.
Razgovarajte sa detetom
Povratak u školu nije samo pitanje rasporeda, učenja i ocena. Važno je i kako se dete oseća u školskom okruženju i da li zna kome može da se obrati ako naiđe na problem.
Podrška roditelja, nastavnika i vršnjaka može pomoći detetu da lakše prevaziđe početne teškoće, razvija samopouzdanje i uspešnije se nosi sa školskim obavezama.
Povratak u školu ne mora da bude nagli prekid bezbrižnih dana. Uz nekoliko jednostavnih promena i malo strpljenja, dete može postepeno da se vrati u svoj ritam, pa će prvi školski dan dočekati odmorno, spremno i sa manje stresa.
