Tokom zahvata popravljen je oštećeni mitralni zalistak, bez klasičnog otvaranja grudnog koša i bez zaustavljanja rada srca. Cela procedura trajala je oko 90 minuta.
Vang je robotskim instrumentima upravljao preko konzole postavljene izvan operacione sale, dok je njegov tim pratio tok intervencije.
Za ovu bolnicu to više nije eksperimentalna procedura. Od 2023. godine na ovaj način izvedeno je 29 operacija.
„U poređenju sa prvom robotskom procedurom, sada smo mnogo uigraniji. Ova operacija je prošla veoma dobro“, rekao je Vang.
Pokreti precizniji od jednog milimetra
Kako prenosi sajt Xinhua, najveća prednost sistema vidi se upravo tamo gde su i najmanja odstupanja važna.
Robotska ruka prenosi pokrete hirurga, ali istovremeno ublažava prirodno podrhtavanje ruku. Prema rečima profesora Vanga, to omogućava rad sa preciznošću manjom od jednog milimetra, čak i dok srce kuca.
Hirurg tokom zahvata nije neposredno izložen ni zračenju, što je još jedna važna razlika u odnosu na klasične kateterske procedure.
Upravljanje se odvija preko konzole povezane sa robotskom jedinicom, pa lekar može da radi na udaljenosti od opreme koja emituje zračenje.
Sistem već korišćen i za operacije na daljinu
Tim profesora Vanga ovom tehnologijom bavi se nekoliko godina.
Još 2023. godine izvedeno je kliničko ispitivanje robotske popravke mitralnog zaliska kod ljudi, a dve godine kasnije sistem je korišćen i za prekograničnu intervenciju na daljinu.
Veliku ulogu u tome imaju 5G mreža i brz prenos podataka, jer hirurg mora gotovo trenutno da vidi kako robot reaguje na svaki njegov pokret.
Sistem ima i taktilnu povratnu informaciju, pa lekar tokom rada može da dobije osećaj otpora instrumenta, što dodatno olakšava kontrolu.
Bezbednosni sistem prati svaki pokret
Robot je napravljen tako da ne dozvoli da jedan pogrešan ili prevelik pokret odmah ugrozi pacijenta.
Instrument se tokom procedure zaustavlja nakon pomeranja od nekoliko milimetara, a hirurg potom potvrđuje nastavak. Ukoliko sistem registruje izlazak iz unapred određenog prostora rada, može da upozori tim ili potpuno zaustavi instrument.
Na taj način pokušava se smanjiti mogućnost greške, posebno tokom dugih i zahtevnih intervencija.
Hirurg i dalje donosi sve odluke
I pored napredne tehnologije, Vang naglašava da robot ne može sam da operiše.
On ne procenjuje stanje pacijenta, ne odlučuje o sledećem koraku i ne može samostalno da reaguje ako tokom zahvata nastane neočekivana komplikacija.
Sve odluke i dalje donosi hirurg, dok robot služi kao alat koji njegove pokrete čini preciznijim.
Takva razlika je posebno važna jer bi izraz „robot hirurg“ mogao da ostavi utisak da je čovek tokom operacije samo posmatrač. U ovom slučaju lekar vodi čitav zahvat od početka do kraja.
Tehnologija posebno važna zbog sve većeg broja pacijenata
U Kini oko 25 miliona ljudi ima neki oblik bolesti srčanih zalistaka, a sa starenjem stanovništva očekuje se da će potreba za ovakvim intervencijama još rasti.
Robotski sistemi mogli bi zato da imaju širu primenu, posebno tamo gde nema dovoljno vrhunskih stručnjaka.
Ako se tehnologija operacija na daljinu dodatno razvije, iskusan hirurg mogao bi da učestvuje u zahvatu čak i kada se pacijent nalazi u drugom gradu ili drugoj zemlji.
Za sada, ipak, robot ostaje pomoćnik. Može da izvede izuzetno precizan pokret, ali procena, iskustvo i odgovornost i dalje ostaju na lekaru.
